M-84
Из пројекта Википедија
 |
|
| М-84 | |
|---|---|
| Својства | |
| Посада | 3 члана (командир, возач и послужилац топа) |
| Дужина | 6.86 m |
| Ширина | 3.57 m |
| Висина | 2.19 m |
| Тежина | 41 t |
| Оклоп и наоружање | |
| Оклоп | композитни |
| Основно наоружање | топ 2А46 глатке цеви калибра 125 mm |
| Секундарно наоружање | спрегнути митраљез 7.62 mm и ПАМ 12.7 mm |
| Покретљивост | |
| Погон | турпопрехрањиви мотор V12 са воденим хлађењем 735 kW (1.000 КС) |
| Брзина на путу | 65 km/h |
| Снага/тежина | hp/tonne |
| Досег | 700 km |
М-84 је савремени тенк треће генерације произведен у СФРЈ. Коришћен је у свим сукобима на просторима бивше Југославије као и у Операцији „Пустињска олуја“ у саставу кувајтских снага. Паралелно са распадом СФРЈ распао се и ланац производње овог тенка због чега се М-84 не производи још од 1992. год.
Садржај |
[уреди] Развој и производња
Током седамдесетих година 20. века војни врх ЈНА је донео одлуку да се започне производња првог домаћег тенка. Због недостатка искуства у пројектовању и производњи тенкова одлучено је да као основа за израду домаћег тенка послужи неки од постојећих модела тенкова треће генерације. Одлучено је да то буде совјетски тенк Т-72, који је у то време сврставан међу најбоље тенкове на свету. Од СССР-а је купљена лиценца за производњу Т-72. Паралелно са почетком производње анализиране су све предности и недостаци овог модела како би стечена искуства била искоришћена приликом израде домаћег тенка.
Прототип тенка М-84 произведен је 1983. год., а серијска производња је почела 1984. год. Нови тенк М-84А први пут је представљен југословенској јавности на „Паради победе“ 9. маја 1985. год. у Београду. М-84 је пројектован и произведен у рекордном времену – за само 5 година.
Поред основне верзије М-84 и М-84А, развијено је и више посебних верзија као што су М-84К (командни тенк), М-84АБ (извовзна варијанта), М-84АБК (извозни командни тенк), М-84АБН (извозни тенк са навигационим системом Телдикс), М-84АИ и М-84АБИ (тенкови за извлачење).
Према подацима наведеним у Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide – 2nd edition из 2000. год., до 1992. год. произведено је укупно око 600 тенкова М-84 у верзијама А и АБ.
[уреди] Изглед тенка и оклопна заштита
М-84 је тенк стандардне концепције и веома ниске силуете што га чини изузетно тешком метом. Са максималном висином од 2.19 m, од М-84 је нижи само шведски тенк типа С који нема куполу. У управном и борбеном одељену има места за три члана посаде (послужилац топа је замењен системом за аутоматско пуњење), док се мототрансмисионо одељење налази у задњем делу тенка. У управном одељењу налази се возач који је смештен централно у односу на уздужну осу тенка, док су у борбеном одељењу смештени нишанџија и командир.
Тело тенка је састављено од варених вишеслојних оклопних плоча. Ова врста оклопна се популарно назива сендвич оклоп зато што се оклопне плоче састоје из више слојева различитих материјала који треба да пруже додатну заштиту од дејства различитих типова противоклопних средстава. Најчешће се у сендвич оклоп уграђује керамички слој који смањује ефекте дејства кумулативних пројектила као и други неметали који оклоп чине еластичнијим.
Оклопне плоче на предњем делу тенка постављене су под великим углом чиме је повећања ефикасност постојећег оклопа. Постављање плоча под великим углом такође повећава могућност рикошета непријатељског пројектила, а самим тим смањује могућност уништења тенка. Предња горња плоча је вишеслојна, дебљине 231 mm. На њој се налази ребраста површина уоквирена V рамом која пружа делимичну заштиту возачу од блата и воде приликом вожње по расквашеном земљишту, док је доња предња оклопна плоча додатно заштићена дозерским ножем који не само да повећава оклопну заштиту тенка већ му омогућава да се самостално укопа.
Бочне стране тенка направљене су од хомогених оклопних плоча дебљине 80 mm напред и 70 mm позади и имају изузетно малу површину, иако под неповољним углом, а ходни део је делимично заштићен шарнирано везаним кумулативним завесама (екранима) од чврсте гуме. Кумулативна завеса пружа заштиту од кумулативних пројектила тако што превремено активира кумулативни млаз и неутралише кумулативни ефекат приликом удара пројектила у оклоп тенка. Укупни еквивалент оклопне заштите тела тенка је између 550-600 mm хомогеног оклопа.
Купола је направљена од ливеног хомогеног панцирног челика чији је чеони оклоп дебљине 410 mm. Код модела М-84А у куполу је са чеоне стране, уливен сегмент од неметала дебљине 130 mm, што додатно увећава заштитна својства оклопа до 700 mm хомогеног оклопа.
[уреди] Наоружање
Тенк М-84А је наоружан топом 2А46 са глатком цеви калибра 125 mm, дужине 50 калибара (6.250 mm). На средини цеви налази се гасна комора, а читава цев је обложена термичком облогом која треба да смањи деформацију цеви услед високих температура и обезбеди њено равномерно хлађење приликом великог броја опаљења. Борбени комплет топа сачињен је од 44 дводелна пројектила калибра 125 mm, од којих су 22 смештена у кружном транспортеру и одмах спремна за употребу (10 тренутно-фугасних, 8 поткалибарно-панцирних и 4 кумулативна), а осталих 22 распоређено је у телу тенка (у куполи нема муниције). Комплет садржи три врсте пројектила: тренутно-фугасни, кумулативни и поткалибарни. Употребом аутоматског пуњача постигнута је максимална брзина паљбе од 8 пројектила у минуту.
Поред основног наоружања, М-84 је наоружан једним спрегунутим митраљезом калибра 7.62 mm ПКТ и једним противавионским митраљезом 12.7 mm постављеном на окретној турели командира тенка.
[уреди] Додатна опрема
На предњој страни куполе налази се 12 бацача димних кутија, а десно од бленде топа налази се нишанџијин ИЦ фар. На десном боку куполе и позади су монтиране кутије за смештај опреме док је на левој страни куполе смештена цев за савлађивање водених препрека подводним газом. Ова телескопска цев, или „шноркел“ се развлачи и након монтирања омогућава савлађивање водених препрека дубине до 5 m.
Испред отвора нишанџије налази се оптика система за управљање ватром заштићена оклопним поклопцем. М-84 такође има систем колективне НХБ заштите, уређај за аутоматско гашење пожара са распоређених 14 давача, уређаје за вентилацију и загревање унутрашњости тенка, уређај за стварање димне завесе, тенковски деконтаминациони комплет, уређај за пречишћавање ваздуха и дозерски нож.
[уреди] Погонска група и вешање
Погонску групу чини вишегоривни турбопрехрањив 12-цилиндрични дизел-мотор В46-6 снаге 574 kW, са воденим хлађењем док је у модела М-84А уграђен снажнији мотор В46-ТК снаге 735 kW (1.000 КС). Захваљујући снажном мотору М-84 који је тежак 41.000 kg достиже максималну брзину на путу од скоро 70 km/h. Мотор је попречно смештен у мототрансмисионом одељењу у задњем делу тенка. Аутономија кретања креће се од 460 до 700 km уз потрошњу горива од 260 до 450 l/100 km.
Трансмисија тенка је механичког типа са планетарним мењачима (7 степени преноса напред и 1 назад) и хидрауличним управљањем.
Ходни део тенка обухвата, уз потопорне точкове (2 пута 6) и точкове носаче гусеница (2 пута 4), два гусенична платна, два лењивца, два погонска точка (назад) и систем вешања. Вешање је независно-торзионо, са 2 пута 4 амортизера. Гусенице су металне, ситночланкасте са чврстим зглобом и гуменим уметком. Комплетан ходни део врло је еластичан, са великим динамичких ходом точкова (око 280 mm), што олакшава брзу вожњу тенка по неравнинама ван путева.
[уреди] Модернизација
Током 2005. год. СДПР је представио нови тенк М-84АБ1 који представља модернизовану верзију тенка М-84АБ. У нови тенк је уграђен побољшани систем за управљање ватром са интегрисаном дневно-ноћном нишанском справом. Постојећи топ замењен је новим, који поред бољих карактеристика омогућава изузетно лаку и брзу замену топовске цеви у пољским условима. Нови тенк има могућност испаљивања противоклопне ракете са ласерским навођењем кроз цев топа чиме је омогућено прецизно дејство по непријатељским циљевима на даљинама до 5.000 m. У борбени комплет тенка уведено је нови поткалибарни пројектил са језгром од тешког метала, као и пројектил са вишеструком кумулативном бојевом главом, чији је основни задатак борба против савремених тенкова заштићени вишеслојним оклопима.
Због све веће пробојне моћи савремених противоклопних средстава нови тенк М-84АБ1 опремљен је реактивним оклопом који пружа заштиту и против савремених тандем-кумулативних пројектила. Осим повећане оклопне заштите, нови тенк опремљен је и савременим електрооптичким системом за заштиту од дејства жично и ласерски навођених противоклопних ракета.
[уреди] Сродни тенкови
Након завршетка сукоба на простору некадашње Југославије, неколико бивших југословенских република најавило је наставак производње тенка М-84. Хрватска је представила свој нови тенк М-95 Дегман (сличан М-84 али са новим реактивним оклопом) произведен у фабрици Ђуро Ђаковић из Славонског брода. Овај тенк још увек није уведен у наоружање хрватске војске због потешкоћа у финансирању производње. Такође, у Словенији је настављена производња тенка М-84АБ под ознаком М-84А4 Снајпер.
С обзиром на чињеницу да је М-84 произведен у бившој Југославији и да су у његовој производњи учествовала предузећа из скоро свих југословенских република, тешко је поверовати да је нека од бивших република могла самостално да започне производњу овог тенка. Највероватније се ради само о модернизацији основне верзије тенка М-84А који су или заробљени или предати бившим републикама чланицама на основу споразума о раздруживању. Пре извесног времена у јавности се говорило о могућности заједничке производње овог тенка у којој би учествовале бивше југословенске републике али од онда није било конкретних помака у том правцу.
Према подацима наведеним у Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide из 2000. год., М-84 се тренутно налази у наоружању Србије, Хрватске, Словеније, Кувајта, Либије (непотврђено) и Сирије (непотврђено). Непознат број тенкова М-84 заробљен је од стране ирачке војске приликом окупације Кувајта и они су коришћени у ратним дејствима за време Операције „Пустињска олуја“.
[уреди] Борбена употреба
[уреди] Пустињска олуја
Непосредно пред избијање сукоба у Заливу, Кувајт је од СФРЈ наручио 170 тенкова М-84, 15 тенкова М-84 АРВ (возила за извлачење) и 15 командних верзија М-84 опремљених додатним средствима везе, како би заменио застерелу опрему британског порекла. Након потписивања уговора, Кувајту су из касарне у Нишу, одмах испоручена четири тенка М-84А, које су заробили ирачани приликом инвазије на Кувајт. Испоруке су привремено прекинуте због ирачког напада на Кувајт. До тада је испоручено око 70-80 тенкова који су у саставу кувајтске 35. оклопне бригаде „Фатах“ учествовали у Операцији „Пустињска олуја“. Кувајтска 35. оклопна бригада није учестовала у директним борбама са ирачким тенковима због чега се не може говорити о борбеној употреби М-84. Један од главних разлога за скромну активност ове јединице вероватно лежи у великој сличности кувајтских М-84 са ирачким Т-72. Да је ова јединица ангажована у првим борбеним линијама, постојала би велика могућност да, због велике сличности са ирачким тенковима, кувајтски М-84 постану жртве пријатељске ватре. Имајући то у виду, кувајћани су своје тенкове, који су као и ирачки, били офарбани у пешчано-жуту боју, означили са три вертикалне паралелне беле линије исцртане на боковима тенка. Међутим, овакав облик означавања у условима честих пешчаних олуја, јутарње измаглице, а нарочито током ноћи, није гарантовао да ће кувајтски тенкови бити идентификовани као пријатељски због чега је ова јединица опрезно коришћена.
Иако се током Операције „Пустињска олуја“ М-84 није борбено доказао, мора се истаћи да се овај тенк показао као изузетно захвалан за екслопатацију у борбеним условима. Његово лако одржавање на терену, поузданост и беспрекорно функционисање у изузетно тешким пустињским условима, скренуло је пажњу светске војне јавности на овај тенк. Нажалост, велико интересовање страних земаља за куповину М-84, који је у односу на конкуренцију пружао изузетно повољан однос цене и квалитета, није резултирало закључењем нових купопродајних уговора због избијања грађанског рата у Југославији.
Тренутно се у наоружању Кувајта налази 146 тенкова М-84АБ, три командне верзије М-84АБК и три навигацијска тенка М-84АБН.
[уреди] Грађански рат у бившој Југославији
Током грађанског рата у бившој Југославији М-84 учествовао је у борбама у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини.
Током рата у Словенији тенк М-84 је био у саставу јединица ЈНА које су имале задатак да деблокирају граничне прелазе и да успоставе контролу над југословенском границом. С обзиром на то да Словенија у том тренутку није имала своју војску, већ да су отпор пружале јединице словеначке територијалне одбране која у свом наоружању није имала тенкове, није било тенковских борби већ се М-84 могао видети на телевизијским снимцима познатих светских станица како ватреним дејством уништава тешке камионе који су блокирали путеве ка граници или их једноставно изгурава са пута.
Пред избијање непријатељстава у Хрватској, хрватска влада је убрзано вршила наоружавање својих јединица оружјем набављеним у иностранству. Током првих месеци борбе Хрватска није имала пуно тенкова због чега је било веома мало тенковских борби. Упркос томе, хрватски извори наводе да је током прва три месеца борби у Хрватској уништено око стотину тенкова ЈНА од којих око двадесетак М-84. Иако се ова тврдња може узети са опрезом, мора се имати у виду да је Збор народне гарде Републике Хрватске, у време избијања непријатељстава, поред противоклопних ракетних бацача домаће производње био наоружан и немачким противоклопним ракетним бацачима типа „Армбруст“ и мањом количином вођених противоклопних ракета типа „Милан“.
Искуства из борбене употребе М-84 у рату у Хрватској само су потврдила правило по којем тенкови без заштите сопствене пешадије, лако постају плен непријатељске пешадије, нарочито уколико се употребљавају у урбаним срединама као што је то био случај током Битке за Вуковар. Слаб одзив резервиста ЈНА, због чега није било довољно пешадије, али и лоша тактичка упореба тенковских јединица, довела је до много беспотребних губитака који су се могли избећи. Иако се фронтални оклоп тенка М-84 показао отпорним на дејство противоклопних ракетних бацача хрватске војске, један погодак у бок или задњи део тенка обично је био довољан да се он избаци из строја. Такође, М-84 се показао изузетно рањивим на дејство противтенковских мина. Детонација противтенковске мине, која би пробила танак подни оклоп, најчешће би изазивала екслпозију борбеног комплета који је био смештен на поду тенка испод борбеног одељења. До експлозије борбеног комплета често је долазило и услед поготка противоклопним бацачем у слабо оклопљен бок тенка. Последице оваквог дејства противоклопних средстава биле су катастрофалне. Целокупна посада би моментално настрадала, а снажна експлозија одбацивала би куполу са тела тенка.
Положај муниције и кружном носачу испод борбеног одељења вероватно представља највећу слабост тенка М-84. Док је у западним тенковима, а у последње време и у најнoвијим руским тенковима, борбени комплет смештен у посебно заштићеним контејнерима, решење које је преузето са Т-72 занемарује безбедност посаде у корист брзине паљбе. Због ове велике концепцијске грешке Т-72 и М-84 су изузетно рањиви на поготке противничких пројектила и на дејство противтенковских мина, а штета која настаје након експлозије борбеног комплета у потпуности онемогућава поновно оспособљвање оштећених тенкова за борбу. Ирачани су током Ирачко-иранског сукоба уочили ову слабости својих тенкова Т-72 због чега су у њих уградили француски аутоматски противпожарни систем. Међутим, ни ово решење није помогло због чега је велики број Т-72 уништен током Операције „Пустињска олуја“. Још већи број ових тенкова су њихове посаде напустиле згрожене језивим призором тенкова који су се након првог поготка претварали у горуће буктиње.
[уреди] Косово
За време рата на Косову, М-84 се налази у наоружању 211. и 252. оклопне бригаде из састава Приштинског корпуса. Током борби против јединица ОВК коришћени су углавном старији тенкови Т-55 док су М-84 били чувани на добро скривеним и укопаним положајима за случај копнене интервенције НАТО снага. Током рата уништено је 9 тенкова М-84.
Последње борбено ангажовање М-84 имао је у Копненој Зони безбедности током акције разбијања шиптарских теротирстичких формација у околини Ораовице на југу Србије.
[уреди] Литература
- Савремени тенкови у свету – Изток Кочевар, ВИНЦ, Београд, 1988.
- Тенкови 1945-2005 – Милосав Ђорђевић, Станислав Арсић, Новинско-издавачка установа „Војска“, Београд, 1997.
- T-72 main batle tank 1974-1993 – Steve Zaloga, Peter Sarson, Ospey Military, 1993.
- Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide – Christopher F. Foss, HarperCollinsPublishers, 2000.
