Ђурђевдан
Из пројекта Википедија
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Ђурђевдан је српски старински пролетни празник, који се празнује са циљем, да се осигура, на првом месту, плодност стоке („сточни Велигдан“), а затим и плодност људска и најзад пољска.
Демони и божанства која могу доћи у обзир, имају (шта не изненађује) хтонички карактер (отуда се радње врше пре изласка сунца, и то често на реци, отуда многобројна врачања и гатања). Међутим ваља нагласити, да највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство. Централно место има ритуална, сакраментална жртва јањета, с којим се „причешћује“ сва чељад. Прије Ђурђевдана јање, и сва ситна стока и сточни производи, табуирани су. Од враћања најважније је привлачење сточне плодности. Та магична радња врши се ноћу и врше је жене (ретко људи), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Све то показује, да је обичај веома стар. На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу практикују се и љубавна враћања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, копривама, кукавици, свињама, роси итд). Велику важност има и купање на реци, пре сунца. У вези са купањем је и дивинизирање разним магичким биљем (селеном, копривом, врбом, дреном, зеленом пшеницом и др.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, и др. Понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или сипа млеко. То је свакако жртва прецима. (В. Етнографски Зборник, 31, 71 и даље). У (обредним) песмама, које се тога дана певају, апострофира се понекад (Свети) Ђорђе (који је ту заменио неко раније божанство).
Литература: Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Веселина Чајкановића
