Шћепан Мали
Из пројекта Википедија
Човјек непознатог поријекла, познат као цар Шћепан Мали, владао је Црном Гором 1767-1773, представљајући се као руски цар Петар III. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против Турске. Убио га је његов слуба, потплаћен од Турака.
Садржај |
[уреди] "Руски цар" у Црној Гори
Непознатог поријекла, појавио се у Црној Гори 1766. Убрзо су се пронијеле вијести да је он руски цар Петар III, који се склонио међу Црногорце.
(Цар Петар III био је свргнут и убијен 1762 у дворској уроти којој је на челу била његова супруга, која је завладала као царица Катарина II. Донски козак Пугачов, који је подигао буну 1773, такођер се прогласио Петром III.)
У то доба Црном Гором влада остарјели владика Сава Петровић-Његош (1735-1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломацију у обрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свећенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог сувладара Василија Петровића-Његоша (1750-1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи.
Одушевио је Црногорце, који су 1768 одбили снажни турски напад. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћапану.
[уреди] Модернизација и јачање државне власти
Радио је на модернизацији земље и стварању увјета за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути крвну освету. Године 1771 формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путове, те пописивати становништво и имовину.
Јачање средишње власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије.
Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика Петар I Петровић (владао 1781-1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу.
[уреди] Легенда у књижевности и на филму
Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело Лажни цар Шћепан Мали.
Године 1979 у режији Вељка Булајића снимљен је фантазијски филм Човјек кога треба убити или Легенда о лажном цару Шћепану Малом.
[уреди] Извори
- Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци Шћепан Мали, Црна Гора идр.)
- Радован Самарџић: Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век", у: Општа енциклопедија Лароуссе", 3. том, Београд: Вук Караџић, 1973, стр. 471-472.
