Шпанско освајање Мексика
Из пројекта Википедија
Шпанско освајање Мексика је најзначајнији део шпанске колонизације Америке. Најзначајнији конквистадор током освајања Мексика био је Хернан Кортез. Потребно је направити разлику између шпанског освајања Мексика и шпанског освајања Јукатана. Иако је Јукатан био део данашњег Мексика, шпанско освајање Мексика се односи на Кортезово освајање Астечког царства од 1519. до 1521. Шпанско освајање Јукатана се односи на освајање и почетно покоравање независних градова-држава касне посткласичне цивилизације Маја. Шпанцима је требало више од 170 година да би успоставили контролу над подручјем Маја.
Садржај |
[уреди] Пре Теночтитлана
[уреди] Откриће Јукатана
Кубански гувернер Дијего Веласкез де Кељар послао је 1517. флоту од три брода под командом Хернандеза де Кордобе да истраже полуострво Јукатан. Маје са Јукатана су позвали Шпанце. Кордоба је узео два заробљеника. На западној страни Јукатана Маје су напале Шпанце и убиле 20 Шпанаца. Кордоба је био смртно рањен и само су се остатци посаде вратили на Кубу.
После неуспешне експедиције, гувернер Веласкез шаље 1518. нову експедицију од 4 брода да плове јужно дуж Јукатана и провинције Табаско, која је била део астечког царства.
[уреди] Веласкез шаље Кортеза да води експедицију
Чак и пре него што се друга експедиција вратила, гувернер је одлучио да пошаље трећу , већу експедицију, под водством Хернана Кортеза. Веласкезова идеја је била да Хернан Кортез започне трговину са домороцима на обали Мексика.
Гувернер је настојао ограничити Кортезову експедицију као чисто трговачку експедицију. Инвазију на мексичко копно је желио извести сам гувернер касније. Кортез је успио испословати писмени договор, по коме може применити ванредне мере без тражења одобрења, ако је то у интересу царства.
Кортез је продао своје имање, додатно се још и задужио и све је уложио у опремање експедиције. Сматрао је то животном шансом. Гувернер Веласкез је платио пола трошкова експедиције. Кортез је скупио флоту од 11 бродова.
[уреди] Веласкез је покушао да смени Кортеза
Како се приближавало време експедиције, тако је гувернер Кубе Веласкез постајао све забринутији, да ће Кортез постати славан освајањем мексичког копна. Због тога Веласкез шаље Медину, да замени Кортеза, али Медину убија Кортезов рођак. Кортез је тиме сазанао за Веласкезов план, па је пожурио да што пре крене. Веласкез долази лично да га спречи, али Кортез испловљава.
Кортез је кренуо 18. јануара 1519. са 11 бродова, 100 морнара, 530 војника, доктором и неколико стотина кубанских Индијанаца и нешто афричких црнаца. Са том малом силом успео је да заузме Астечко царство, које је имало између 2 и 8 милиона становника. Његова победа је зависила о способности да се формирају савези са непријатељима Астека.
[уреди] Кортез се искрцава
Неко време је провео на Козумелу, острву крај Јукатана. Ту је Кортез сазнао за двојицу Шпанаца, који су преживели бродолом 1511. и живели су на Јукатану. Обојица су добро говорила језик Маја. Један од њих одбија да се придружи Кортезу, јер је био ожењен и имао је децу са женом из племена Маја. Други постаје касније Кортезу изузетно важан као преводилац.
Искрцава се на Јукатану код Поточанона. Ту налази астечку принцезу дона Марину, која је била роб код Маја. Уз помоћ Марине и Шпанца Кортез ће успевати да преговара касније са Астекама. Марина зна астечки и маја језик, а Шпанац зна маја језик, тако да Кортез добија преводиоце и за астечки.
Коначно се искрцава код данашњег Веракруза. Ту оснивају насеље Ла Виља Рика де ла Вера Круз. Кортез се није смио вратити на Кубу, јер није послушао Веласкеза да не отплови. Проглашава себе главним администратицем Веракруза и одриче се обавеза да буде Веласкезов потчињени. Тако се и Веласкез своједобно ослободио Колумбова ауторитета на Куби.
Удружује са са Тотонацима и успева убедити њиховог поглавицу да се побуни против Астека, па протерују Астеке са тога дела Јукатана. Тотонаци су помогли Кортезу да изгради почетно насеље Ла Виља Рика де ла Вера Круз, које постаје град познат као Веракруз ("прави крст").
[уреди] Кортез као Кецалкоатл
Кортез сазнаје да је Монтезума II астечки цар који има седиште у граду Теночтитлану. У почетку су се Астеци опирали напредовању конквистадора. Убрзо Монтезума шаље Кортезу поклоне. Астеци су сматрали да је Кортез Кецалкоатл или представник Кецалкоатла.
Кецалкоатл је био легендарни краљ бог, пернати змај, који контролише муње и који ће се према пророчанству вратити једнога дана, да захтева свој град. Преколумбијски астечки календар је био заснован на циклусу од 52 године. Пророчанство је предвиђало да ће се тачно одређене од те 52 године појавити Кецалкоатл и Кортез је имао среће да се појавио баш те 1519. Кецалкоатл је био митски бог, који је представљао везу Астека и пријашњих Толтека. Постоје и они који тврде да је могуће да су причу о Кортезу као Кецалкоатлу касније измислили Шпанци.
[уреди] Кортез потапа своју флоту
Око Кортеза су постојали људи, који су још увек били лојални гувернеру Кубе Веласкезу. Намеравали су да зузму бродове и побегну на Кубу. Да би спречио њихове намере Кортез наређује да се потопе сви његови бродови, осим једног, са којим би комуницирао са Шпанијом. Тиме је цела експедиција била осуђена да настави са освајањем Мексика. Кортез је повео своје људе према Теночтитлану. Кортезу добија и домаће Индијанце, као помагаче приликом теглења топова и снабдевања.
[уреди] Савез са Тлакскалом
Кортез је 18. септембра 1519. дошао до Тлакскале, конфедерације 200 насеља без централне власти. Главни град је био Тлакскала. Готово стотину година водили су ратове са Астецима. Астеци су водили ратове да би добили заробљенике, које би могли жртвовати својим боговима. Циљ рата је био добијање људи за жртвовање боговима. Тлаксале су зато јако мрзиле Астеке. Астеци су већ заузели читаве територије око Тлаксала, па је било питање времена, кад ће кренути у рат, којим ће заузети Тлаксалу.
Хернан Кортез је одушевљено дочекан од стране владара Тлаксале. Због астечке трговинске блокаде Тлаксала је била сиромашна, тако да су могли понудити Кортезу само храну и људе. Кортез је остао 20 дана у Тлаксали. При томе је уверио вође Тлаксале да пређу на хришћанство у замену за поклоне.
[уреди] Кортез у Чолули
Астеци су позивали и пожуривали Кортеза , да дође у Чолулу, која је била један од најзначајнијих градова Средње Америке. Био је то други град по величини и вероватно најсветији. У граду се налазила велика пирамида, која је представљала једно од најважнијих астечких култних места. Велика пирамида у Чолули је имала базу од 450 m са 450 m, а висина је била 66 m. По запремини је највећа на свету и за трећину је већа од Кеопсове пирамиде.
Тлаксале су са друге стране тражиле од Кортеза да оде у један од градова, који је у савезништву са Тлаксалама. Кортез се ослучује на компромис. Прихватио је ацтечки позив, али прихватио је да му Тлаксале буду носачи и борци. Кренули су 12. октобра 1519. према Чолули.
Постоје контрадикторни извештаји што се тачно десило у Чолули. Монтезума је вероватно наредио вођама Чолуле да зауставе Кортеза, јер су са њим били Тлаксале. Чолуле , као свето место, нису имале довољно војника, па су намеравали да побију Шпанце на спавању. Изгледа да је зато Кортез први напао. Шпанци су побили локално племство и запалили град. Кортез је тврдио да је побио 3.000 становника града. По верзији од Тлаксала, најпре су Астеци убили тлаксалске емисаре, па се зато Кортез осветио. Та прича о масакру постаје касније јако важна, јер су се касније многи подвргавали Кортезу, да избегну сличну судбину.
Кортез је послао емисаре Монтезуми са поруком да га је народ Чолуле увредио, па су зато кажњени. Порука је била да се Астеци не требају бојати Кортеза, док дог га дочекују са поштовањем и златом.
[уреди] Теночтитлан
Након готово три месеца Кортез долази до главног града Астека Теночтитлана. Стигао је 8. новембра 1519. Веровало се да је град један од највећих у свету тога доба. Процене се крећу од 60.000 до 300.000 људи.
Град се налазио на острву усред језера, а долина у којој је било језеро била је окружена вулканима.
[уреди] Монтезума приређује добродошлицу Кортезу
Краљ Астека Монтезума је приредио Кортезу добродошлицу сматрајући да се враћа бог Квецалкоатл. Позива Кортеза да заузме свој трон на који се враћа. Све што је Кортез тражио било му је учињено. Тражио је још много поклона од злата, тражио је уклањање паганских идола, на којима се налазила крв и постављање хришћанске симболике на њихово место.
[уреди] Кортез је заробио Монтезуму
После тога Кортез је заробио Монтезуму и држао га као заробљеника као осигурање у случају побуне Астека. Захтевао је огроман откуп у злату. Огромне количине злата су донешене.
Кортез тада добија вести да је гувернер Кубе Веласкез послао велику групу Шпанаца под командом Панфилија де Нарваеза. Веласкез је желио да ухапси Кортеза и да га суди због непослушности. Био би вероватно осуђен на смрт. Кортез је брзо реаговао. Имао је јако мало људи у Теночтитлану. Оставио је 140 људи да чувају Монтезуму, а он је са остатком људи изненадио Нарваеза и његове људе и заробио их. После тога се Кортез брзо враћа у Теночтитлан, где су га једва дочекали очајни Шпанци .
Нарваезови људи су се прикључили Кортезу, кад су чули за град препун злата, какав је тада био Теночтитлан. Нарваез је много касније убијен приликом истраживања Флориде.
[уреди] Побуна Астека
Астеци су се већ почели бунити док је Кортез био одсутан. Астечко племство је било зачуђено краљевом покорношћу, па су намеравали протерати Шпанце. Први покушај је био док је Кортез био одсутан. Тада је побијено много астечког племства, током покушаја ослобађања Монтезуме. Народ Теночитлана се побунио и изабрао је новога вођу. Опседали су палату, у којој су се налазили Шпанци и Монтезума. Кортез је наредио Монтезуми да уразуми народ и да их наговори да пропусте Шпанце до обале.Народ није слушао Монтезуму, него су се ругли и бацали су на њега камење. При томе су га тешко повредили, па Монтезума умире након неколико дана.
Шпанци су били принуђени да беже из града. Са собом су носили што могу више злата, али много злата су изгубили прелазећи канале око Теночтитлана. Много Шпанаца је тада страдало, а кад се Кортез зауставио након бега из Теночтитлана плакао је целу ноћ.
[уреди] Шпанци су се склонили у Тлаксали
После битака у којима су Астеци изгубили доста људи, Шпанци су успели да се домогну Тлаксале. Било је мноштво рањених, а Шпанцима је остало само 20 коња. Астеци су претили Тлаксалама, а са друге стране су им нудили савез. Кортез је предлагао Тлаксалама да створе савез и да заузму Теночтитлан. Тлаксале су тражиле да после победе над Астецима, они не плаћају Шпанцима никакав данак и да добију град Чолулу. Такође су тражили право да саграде тврђаву у Теночтитлану, тако да могу контролисати град.
Kортез је све то прихватио, иако није имао намеру да Тлаксалама препусти Теночтитлан. Док су се Тлаксале бориле и помагале Шпанце са њима је лепо поступано. Али касније кад су Шпанци постали владари више не поштују договор са Тлаксалама, а 40 година након тога Тлаксале ће чак плаћати и данак попут осталих домородаца.
[уреди] Опсада Теночтитлана
Удружене снаге Тлаксала и Шпанаца показале су се надмоћним. Заузимали су један по један астечки град. Опсада Теночтитлана трајала је месецима. Отсекли су опскрбу града храном, а Мексиком је завладала епидемија малих богиња, које су Шпанци донели, а на коју Астеци ни други домороци нису били имуни. Трећина становништва је страдала од малих богиња. Остатак су докрајчили топови. Теночтитлан је пао 13. августа 1521., када се задњи астечки цар предао Кортезу. Град је био готово потпуно разорен од топова и ватре током опсаде. Кад је коначно пао Шпанци су наставили са разарањем. Ту су успоставили темеље новог града Мексика. Преживелим Астецима је забрањено да живе у у Теночтитлану.
[уреди] После пада Теночтитлана
После пада града Кортез је лично мучио задње владаре, задњег азтечког цара Кватемока, краља Текскока и краља Тлакопана. Желио је да мучењем од њих добије информације о скривеном Монтезумином злату.
После пада Теночтитлана, Тлаксали су хтели да добију права према споразуму са Кортезом. многи други су били сретни, јер су им пре тога Астеци били главни непријатељи. Шпанцима је требало још 60 година да освоје Средњу Америку. Шпанско освајање Јукатана је трајало 170 година. Цели процес освајање је могао бити много дуљи да нису три различите епидемије збрисале 75% становништва и тиме изазвале колапс средњеамеричких култура.
[уреди] Судбина астечког царства под шпанском управом
У почетку је Кортез намеравао да очува основну структуру Астечког царства, али под својим вођством. Горњи астечки сталежи су били племићи. Племство је научило шпански, а неки су научили и да пишу. Убрзо се то мења услед потребе да плати шпанску војску, која је учествовала у освајању Мексика. Војнике плаћа великим поседима, а домороци живе у једном облику феудализма. Горњи слојеви астечког друштва су тиме много изгубили. А домороци су постали готово робови. Један бискуп је због тих злоупотреба предложио да се увезу робови из Африке. Касније се кајао, јер је уследило још горе злостављање.
Рудници сребра Потоси у Перуу омогућују да огромно богатство долази у Шпанију. Шпанија је потрошила велики део свог богатства унајмљујући плаћенике током протестантске реформације.
Конквистадори су са собом довели гомилу свештеника, а становништво су брзо покрштавали. Становништво је прихватило новог бога, али пошто је то био бог освајача, нису хтели да напусте своја стара веровања. Други вал мисионара је долазио с циљем да потпуно искорени стара веровања, али тиме су искоренили и многе елементе средњоамеричких култура. Уништавани су астечки храмови, кипови и књиге.
Индијанцима нису допуштали да уче своју културу, а забрањивали су им и да уче шпански. У многим деловима домороци би забрањивали да читају и пишу, тако да би могли поставити некога да буде задужен за њихову индоктринацију. За разлику од енглеских колониста Северне Америке, који су представљали већину, шпански колонисти би били неожењени , па су се женили са домородачким женама или би имали конкубине. То је потицали и краљица Изабела током најранијих дана колонизације. Као резултат тих веза и конкубината створена је нова група местици.
