Хиперграф
Из пројекта Википедија
У математици, хиперграф представља генерализацију графа, где гране графа могу да повезују било који број врхова. Формално, хиперграф је пар (X,E) где је X скуп елемената, врхова, а E је скуп подскупова од X, који се називају хипергране. Гране графа су представљене паровима врхова које оне спајају, док су хипергране произвољни скупови врхова, који стога могу да садрже произвољан број врхова.
Хиперграф се такође назива системом скупа или фамилијом скупова извучених из универзалног скупа X. Хиперграфови се могу посматрати као инцидентне структуре, и обратно.
Многе теореме које се тичу графова су примењиве и на хиперграфове. Ремзијева теорема је типичан пример. Неке методе за проучавање симетрија графова се могу проширити на хиперграфове. На пример, хомоморфизам хиперграфова је пресликавање из скупа врхова једног хиперграфа у други, такво да се свака грана пресликава у другу грану. Изоморфизам хиперграфова је инверзибилни хомоморфизам. Аутоморфизам хиперграфова је изоморфизам изоморфизам једног скупа врхова у самог себе, то јест, преименовање врхова.
За разлику од графова, хиперграфове је тешко нацртати на папиру, тако да се они обично изучавају помоћу номенклатуре теорије скупова пре него коришћењем визуелних приказа (попут 'дрвета', 'шума' или 'циклова') из теорије графова.
