Физичка хемија
Из пројекта Википедија
Физичка хемија је настала комбиновањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физичка хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. На пример, величина молекула у течности може да се одреди на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлотног капацитета и површинског напона.
Познати истраживач Гилберт Луис је кратко рекао "Физичка хемија је све што је занимљиво."
Садржај |
[уреди] Историја
Према легенди, први физикохемичар је био Архимед када је мерењем густине утврдио да круна његовог владара није од чистог злата.
Темеље модерној физичкој хемији поставили су Аренијус, ван Хоф, Оствалд и Нернст 1890. године. У енглеском говорном подручју пионирским радовима истакао се Гибс који је 1867. објавио чувени чланак "О равнотежи хетерогених сусптанци" ("On the Equilibrium of Heterogeneous Substances") у којем је увео појмове слободне енергије, хемијског потенцијала, правила фаза, основне концепте модерне физичке хемије. [1]
[уреди] Повезнице
[уреди] Унутрашње
[уреди] Спољашње
- Факултет за физичку хемију ((sr))
[уреди] Литература
- ^ G. Wedler: Lehrbuch der Physikalischen Chemie, Wiley-VCH, 2004, ISBN 3527310665, S. 977ff.
| Основне области Хемије |
|---|
| Аналитичка | Биохемија | Електрохемија | Неорганска | Нуклеарна | Органска | Теорија хемије | Термохемија | Физичка |
| Периодни систем елемената |
