Молекул

Из пројекта Википедија

Mолекул је најмања јединица хемијског једињења која задржава хемијски састав и својства. Молекул се састоји из више атома, истог хемијског елемента као код кисеоника, (O₂), или из различитих елемената као код воде (H₂O).

Mолекули су сувише мали да би се видели голим оком. Димензија су од 0,1 до 100 нанометара (0,0000000001 до 0,00000001 метара) мада има и изузетака. Рецимо макромолекул ДНК кад би се извадио из једра ћелије и размотао достигао би дужину једног до два метра. Међутим и тада би био невидљив јер би његово 'влакно' било пречника свега 0,000000005 м. Зато се за одређивање величине и облика молекула користе посебне методе физичке хемије а нарочито инструменталне методе.

Однос елемената који граде једињење, изражава се емпиријском формулом. На пример, воду граде водоник и кисеоник у односу 2:1, H₂O, а етил алкохол, (етанол) угљеник, водоник и кисеоник у односу 2:6:1, C₂H₆O. Овај однос не мора увек да одређује јединственi молекул - диметил етар има исти однос као етанол, на пример. Молекули који се састоје од истих атома али у различитом распореду се зову изомери. Хемијска или молекулска формула одређује тачније редослед атома који граде молекул па је формула етанола CH₃CH₂OH а диметилетра CH₃OCH₃. За представљање сложенијих молекула где атоми могу бити различито распоређени у простору користе се структурне формуле. Молекулска маса је збир маса атома који чине молекул, и попут атомске, изражава се у атомским јединицама масе (атомска јединица масе = 1/12 масе изотопа ¹²C). Дуго се мислило да су дужине хемијски веза и њихови углови у молекулу константни. Међутим, модерним структурним методама нађено је да се геометрија хемијске везе незнатно мења, нарочито код сложенијих молекула.