Трећа коалиција
Из пројекта Википедија
| Рат треће коалиције | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Наполеонски ратови | |||||||||||
 Наполеон у бици код Аустерлица |
|||||||||||
|
|||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Аустријско царство Царска Русија Велика Британија Шведска |
 Француска Шпанија Баварска Краљевина Италија |
||||||||||
| Заповедници | |||||||||||
 К.М. фон Лајберих Надвојвода Карло Михајл Кутузов Хорацио Нелсон |
 Наполеон Андре Масена Пјер-Шарл Виленев |
||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| {{{јачина1}}} | {{{јачина2}}} | ||||||||||
| Губици | |||||||||||
| {{{губици1}}} | {{{губици2}}} | ||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||
Трећа коалиција је била коалиција Велике Британије, Аустрије, Русије, Напуљске краљевине и Шведске против Француске за време Наполеонских ратова. Трећа коалиција је била успешна у рату против Наполеона на мору, али у бици код Аустерлица доживели су тежак пораз, па се колаиција распала.
Наполеон је планирао инвазију Велике Британије још од мира у Амијену 1802. Сакупио је 150.000 војника у Булоњи. Ипак требао је да постигне поморску надмоћ да би могао извршити инвазију, или бар је требао да одвуче британску морнарицу од Ла Манша током инвазије. Покушао је комплексним плановима којима би одвратио пажњу Велике Британије угрожавајући њихове интересе у Карибима. Одустао је плана одвраћања пажње када је британска флота остварила тактичку победу код рта Финистер над француско-шпанском флотом под адмиралом Виленевом. Виленев је био блокиран у Кадизу, а затим је кренуо према Напуљу 19. октобра 1805. Међутим Хорацио Нелсон га је ухватио и победио у бици код Трафалгара 21. октобра 1805. Дотад је Наполеон већ одустао од планова о инвазији Велике Британије и окренуо се још једном континенталној Европи.
Коалиција је настојала да оствари предност концентрацијом Наполеонових снага у Булоњи, па су правили планове о нападу на Италију и Баварску. Савезничке армије су се организовале у Немачкој и Италији. Док је чекао на руску армију под водством Михајла Кутузова , аустријски генерал Карл Мак фон Лајберих је извршио инвазију Баварске. Баварска војска је била Наполеонов савезник и била је присиљена да се повлачи и из Минхена. Наполеон је са својом војском кренуо убрзано према Рајни. Прешао је Рајну крајем септембра и кренуо је око десне стране Лајберихове војске и опколио је аустријску војску у Улму. Спречавао је све напоре аустријске војске да се прегрупише и одсекао је Улм од Аустрије и присилио је на тај начин Лајбериха на капитулацију у октобру. Кутузов је био на аустријско-баварској граници и вратио се преко Беча у Моравску по појачања. Наполеон је кренуо северно и нашао је добру обрамбену позицију у Аустерлицу. Битка код Аустерлица је била 2. децембра 1805. Наполеон је навукао савезнике да нападну, стварајући илузију да му је десно крило јако слабо. Савезници су покушали да изведу опкољавање, али били су преспори, допуштајући Наполеону да удари у њихов центар и да их растера са бојишта. Французи су у тој бици остварили одлучну победу.
Аустријска војска у Италији и надвојвода Карло повукли су се без битке након француских победа код Улма и Аустерлица. Аустрија је престала бити савезниик у Трећој коалицији. Миром из Пресбурга Аустријско царство је морало предати део земаља Наполеоновим немачким савезницима, морала је одустати од Италије и платити велику ратну одштету. После Наполеонове победе код Аустерлица ствара се Рајнска конфедерација (звана и Рајнски савез), савез немачких држава, који је замишљен као бафер зона између Француске и остатка Европе. Свето Римско Царство је престало постојати 1806.
