Рајнска конфедерација

Из пројекта Википедија

Рајнска конфедерација или Рајнски савез је савез немачких држава, који је створио Наполеон. Савез је постојао од 1806. до 1813. Конфедерацију је од 16 немачких држава Наполеон створио прво 1806., након што је у бици код Аустерлица победио Светог римског цара Фрању II и руског цара Александра I Романова. После споразумом у Пресбургу настала је Рајнска конфедерација. Формално чланови конфедерације нису државе, него немачки кнежеви. Касније је у конфедерацију удружено још 19 држава, тако да је конфедерација имала 15 милиона поданика и представљала је значајну стратешку предност за Наполеонову Француску.

[уреди] Стварање

Под Наполеоновим покровитељством је 12. јула 1806. 16 немачких држава формално напустило Свето Римско Царство и удружило се у Рајнску конфедерацију. Наполеон је био заштитник тога споразума. Под Наполеоновим ултиматумом 6. августа 1806. задњи цар Светог Римског Царства Фрањо II предао је своју круну и прогласио Свето Римско Царство распуштеним. Хабсбуршка династија је наставила владати Аустријским царством. Од Светог Римског Царства осим Аустрије су Пруска, Холштајн и Померанија остали ван оквира конфедерација, а западну страну Рајне је анектирала Француска.

Према споразуму о конфедерацији постојати ће заједничко тело, али појединачне државе су желеле неограничени суверенитет. У Светом Римском Царству постојао је феудални, иако номинални шеф државе, а то је био цар. У конфедерацији најважнију функцију заузима Карл Теодор фон Далберг, који је био велики војвода Франкфурта на Мајни и Наполеонов најближи савезник. Називао се и први кнез конфедерације. Скупштина конфедерације никада није сазвана.

Чланови Рајнске конфедерације су били дужни да снабдевају Француску великим бројем војника. Као протууслугу за сарадњу поједини владари су добили виши статус. Баден, Хесен, Клев и Берг су проглашени великим војводствима, а Виртемберг и Баварска су постали краљевства. Када је Пруска 1806. изгубила рат против Француске тада се мноштво средњих и мањих држава прикључило Рајнској конфедерацији. Тако је 1808. савез имао 4 краљевстава, 5 великих војводстава, 13 војводстава, 17 кнежевина и 3 слободна Ханза града (Хамбург, Либек и Бремен). Велики делови северозападне Немачке су 1810. постали део Француске да би се боље надзирао ембарго у трговини са Британијом, зван континентални систем. Након неуспешне Наполеонове инвазије Русије , неки чланови Рајнске конфедерације су 1813. почели мењати стране, па је Рајнска конфедерација распуштена.

[уреди] После

После распуштања Рајнске конфедерације 21. октобра 1813. створена је Немачка конфедерација. Немачке државе постале су независне Париским споразумом 30. мајa 1814. Бечки конгрес је 1815. поново исцртао нову политичку мапу Европе. Направљене су само мање промене међунемачких граница. Немачка конфедерација се састојала од приближно истих држава као Рајнска конфедерација.