Слободан Пенезић Крцун

Из пројекта Википедија

Слободан Пенезић Крцун (1918-1964), друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

Рођен је 2. јула 1918. године у Ужицу. Као студент пољопривредног факултета у Београду активно учествовао у напредном студентском покрету. Члан КПЈ од фебруара 1939. године, а од краја 1940. године члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.

Средином 1941. године изабран је за у Окружни комитет КПЈ за Ужички округ, где већ од јула 1941. године учествује у припремама и организовању устанка. У току НОР-а: био заменик политичког комесара Ужичког НОП одреда, руководилац Политодела и политички комесар II пролетерске бригаде, а од средине до краја 1943. године политички комесар II пролетерксе дивизије НОВЈ. Октобра 1944. године учествује у завршним операцијама за ослобођење Београда, и од тада начелник Одсека за заштиту народа (ОЗН-е) за Србију. Један од највећих успеха службе коју је водио, је било хватање Драже Михајловића.

Крцуновом заслугом („Или ћемо добити комбинат или поново идемо у шуму“) у Севојну крај Ужица је изграђена ваљаоница бакра која је касније проширена и ваљаоницом алуминијума.

После ослобођења на разним одговорним функцијама: посланик Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, савезни и републички народни посланик, од 1946. до 1953. године министар унутрашњих послова у влади НР Србије, а затим члан и потпредседник Извршног већа Народне скупштине НР Србије, члан Савезног извршног већа (СИВ-а), од 1962. године председник Извршног већа Социјалистичке Републике Србије, члан ЦК СКЈ и ЦК СК Србије, резервни генерал-пуковник ЈНА.

Није био Титов миљеник јер је знао да каже шта мисли Титу у брк. Погинуо је, под сумњивим околностима, у саобраћајној незгоди 5. новембра 1964. године у селу Шопићу код Лазаревца. Према званичној истрази, његов нови аутомобил (непосредно пре удеса, додељен му је нов аутомобил) је током пљуска на Ибарској магистрали налетео на блато, услед чега је аутомобил проклизао и возач је изгубио контролу над возилом, које је затим слетело са пута и свом силином при брзини од 130 km/h ударило у дрво.

У истрази која је током рата спроведена поводом пропуста који су довели до Пријепољске битке, Пенезић је са још неколицином проглашен одговорним. Касније је рехабилитован.

Орденом Народног хероја Југославије одликован 5. јула 1952. године.