Сиви камион црвене боје

Из пројекта Википедија

Red Coloured Grey Truck
Сиви камион црвене боје
Режија	Срђан Кољевић
Продуцент	Thoke Moeblus film company, Министарство културе Републике Србије, Комуна, E Mation Film
Сценарио	Срђан Кољевић
Улоге	Срђан Тодоровић, Александра Балмазовић, Богдан Диклић, Милорад Мандић, Драган Бјелогрлић, Борис Миливојевић, Бранко Ђурић
Музика	?
Жанр	комедија
Издавачка кућа	?
Година	2004.
Трајање	104 мин.
Земља	Србија и Црна Гора
Језик	српски/хравтски/босански
IMDb веза

Сиви камион црвене боје је српски филм направљен 2004. године.

[уреди] Синопсис

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.

Јун 1991. године. Последњи дани мира у Југославији. Ратко, момак из Босне, потпуни далтониста, из забаве (патолошка љубав према камионима!) краде камион. Сузана, девојка из Београда, сазнаје да је у другом стању и одлучује да оде у Дубровник на неколико дана да заради новац за абортус. Док је стопирала, он је умало прегази и тако путовање настављају заједно.

Етнички сукоб био је неизбежан, али далтониста "морон" и темпераментна градска девојка не могу да схвате разлику између супротстављених страна. Када још више упадну у невоље, она хоће да иде кући, али сада је прекасно за то јер - Ратко је заљубљен у њу. Повратка више нема, а она ће открити да је љубав чудо и да боје не значе ништа.

[уреди] О филму

Ово је прича о једном обичном момку који упознаје мало необичнију девојку у веома необично и лудо ратно време; прича о последњем дану мира 1991. године у бившој Југославији; прича у којој љубав чини чуда и у којој боје не значе ништа. У њој два сасвим различита лика налазе начина да преброде све међусобне разлике, да пређу те километре који раздвајају њихове родне градове, другаре из детињства, погледе на живот и на срећу. Да апсурд буде већи, ова прича дешава се у тренутку потпуног распада земље коју су чинили веома слични народи - из недовољно јасних разлога, како се то и у самом филму види.

Главни ликови ове симпатичне приче су Ратко, камионџија без дозволе, из неке босанске забити (игра га Срђан - Жика Тодоровић ) и Београђанка Сузана (игра је млада словеначка глумица Александра Балмазовић). Ратко је далтониста, што му, по сопственом тумачењу, омогућава сасвим другачији поглед на свет (то је уједно и објашњење наслова филма). Сузана је београдска шмизла која у животу бира увек онај лакши пут. Они се срећу на самом почетку дугог путовања на које свако од њих креће из жеље за бекством, али из сасвим другачијих побуда.

Током путовања схватамо да су ова два откачењака једини нормални људи у земљи коју захвата потпуно лудило. Њих двоје ће успети да пређу све препреке и барикаде на путу кроз разне делове земље коју је захватио рат. На том путу срешће необичног попа (Богдан Диклић), српског Квазимода (Борис Миливојевић), аутентичног шефа паравојске из јужне Босне (Милорад Мандић), локалног властелина (Драган Бјелогрлић), сељака који шверцује мртве (Дубравко Јовановић) и многе, многе друге.

Срђан - Жика Тодоровић је годину дана вежбао акценат из околине Добоја, јер је желео да што верније одглуми Босанца, и то не било ког, већ из одређеног краја. Лични тренер у овом подухвату био му је Неле Карајлић. Ту није био крај Тодоровићевим мукама, јер је морао да научи и да вози камион, што је био посебно тежак задатак када се узме у обзир то да он, како кажу, никада није умео да вози ни бицикл.