СвеСрбија

Из пројекта Википедија

Недићев предлог нове српске државе из 1943. године (границе на западу)

СвеСрбија је био назив предложен од стране Генерала Милана Недића, у својству председника владе окупиране Србије, за пројекат нове српске државе која би постојала у оквиру европског "Новог Поретка" (Neue Ordnung) створеног од стране нацистичкe Немачкe. Аутор назива "СвеСрбија" је био сам Недић, али се он није допадао његовим блиским сарадницима и немачким командантима у Србији, који су нагињали називу "Велика Србија" или само "Србија".

Пројекат је предвиђао уједињење Србије и Црне Горе (у њиховим тадашњим, ратним границама) са одређеним деловима територије Босне и Херцеговине који су се налазили у тадашњој НДХ. Делови који су требали да буду искључени из састава НДХ су у основним цртама одговарали оним деловима БиХ који нису ушли у састав Бановине Хрватске на основу Споразума Цветковић-Мачек из 1939. године.

Генерал Милан Недић је свој српски државни пројекат званично предложио Адолфу Хитлеру током њиховог јединог сусрета одржаног у Немачкој септембра 1943. године. Аутори карата које је Милан Недић однео Хитлеру су били његов брат Генерал Милутин Недић и амбасадор Милутин Спалајковић. Хитлер није био заинтересован за обнављање државности Србије и њена територијална проширења, тако да је предлог Недића још током самог састанка одбијен.

Херман Нојбахер, Хитлеров опуномоћеник у Србији, био је такође заговорник пројекта нове српске државе, поготово након капитулације Италије септембра 1943. године. Највећи противник српског државног пројекта у немачким круговима је био Хитлеров опуномоћеник у НДХ Зигфрид Каше.

Реконструкција на карти бивше СФРЈ

Анте Павелић и врх Независне Државе Хрватске били су изузетно узнемирени сусретом Недић-Хитлер. Власти НДХ су дошле до копије мапа које је Недић однео Хитлеру на разматрање (вероватно уз помоћ Зигфрида Кашеа), и штампале су их јавно у виду пропагандног летка у јесен 1943. године као илустрацију наставка 'српске претње' хрватском народном и државном животу.

Оригинали карата и докумената који су постојали у Београду уништени су након рата (као превентива Недићеве политичке рехабилитације), укључујући и Нојбахерове картографске предлоге Недићу (није познато шта се десило са картама које је Недић однео Хитлеру). На овај начин једини картографски доказ о Недићевом пројекту који је преживео рат је пропагандни летак из НДХ.