Ракови

Из пројекта Википедија

Јастог

Научна класификација
царство (Regnum)	животиње (Animalia)
тип (Phylum)	зглавкари (Arthropoda)
подтип (Subphylum)	ракови (Crustacea)
класа (Classis)	malakostraka (Malacostraca)
ред (Ordo)	декаподе (Decapoda)
подред (subordo)	рептанциа (Reptantia)
Homarus vulgaris

Ракови (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње. Ова подтип зглавкара обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које сусесилне и ретким паразитским врстама.

[уреди] Спољашња анатомија

Тело им је хетерономно сегментисано и најчешће подељено на два региона:

главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

очи
усни отвор
5 пари усних екстремитета:

1. пар су антене 1 које најчешће примају хемијске дражи:

2. пар су антене 2 које могу даимају различите улоге: тактилних чулних органа, пливанје, придржавање женке приликом парења и др.

3. пар су мандибуле као пар јаких хитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;

4. два пара максила, нежни, листолики ектремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара су виличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;

2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају се переиподе. Оне могу код појединих представника, какви су декаподни ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називају плеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношење јаја, код женки, или као копулаторни органи мужјака.

Спољашњи скелет је добро развијен и изграђен од кутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

[уреди] Унутрашња анатомија

Цревни систем је састоји од:

предњег црева, које је пореклом од ектодерма и обложено је кутикулом која образује задебљања чија је улога механичка обрада хране;
средње црево је ендодермалног порекла и нема кутикулу, у њега се улива пар жлезда означених као јетра;
задње црево је истог порекла као и преднје и такође је обложено кутикулом.

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

срце које је смештено са леђне стране у перикардијуму (остатак целома);
артерије
синусе.

У крви се налазе респираторни пигменти:

еритрокруорин;
хемоцијанин
хемоглобин.

Ракови дишу:

помоћу шкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу као плућа;
сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењених метанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналне жлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врта може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојене полове са израженим полним диморфизмом, а хермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвија метамотфозом при чему долази до пресвачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

[уреди] Класификација

Класа ракова дели се на поткласе:

цефалокарида
бранхиопода
остракода
мистакокарида
копепода
бранхиура
цирипедија
малакострака или виши ракови

:Hyalella azteca

::краба

Stenopus hispidus

Macrobrachium formosense

[уреди] Литература

Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.