Раде Кондић

Из пројекта Википедија

Раде Кондић је рођен 1916. у Балтиним Јаругама, Козарац, општина Приједор, Република Српска. По занимању је био шумски радник, а такође и члан КПЈ. У НОБ је ступио 1941. године а погинуо је 30. августа 1944. код Махњаче, крај Жепча. За народног хероја проглашен је 13. марта 1945. године.

Усташе су му поклале све чланове породице, а Раде са тешком раном у срцу одлази на Козару, са једином жељом да се освети. На Козари је наишао на организатора устанка Младена Стојановића. Уз његов наговор Раде прилази народноослободилаћкој борби. 19. августа 1941. године Раде Кондић је првим хицем убио њемачког моторциклисту, подофицира, код Орловаца и заплијенио пушку. То је прва пушка коју су козарски партизани скинули са војника Хитлеровог »Вермахта«.

У борби на Мраковици први је ускочио у непријатељске ровове. Крајем 1941. и почетком 1942. године, послије сваке борбе коју је водио 2. крајишки одред, име Рада Кондића све чешће се спомиње. 1942. године постаје командир чете крајишког ударног батаљона. Ту се такође показао као веома храбар борац. У најтежим тренуцима из првих редова заорио би се глас командира Кондића: »Напријед, партизани, напријед, Козаро!...«

У непријатељској офанзиви на Козару у љето 1942. у борби су изгинули сви водници и замјеник командира његове чете, а командир Раде био је тешко рањен у груди. Није клонуо духом. Кад је на њихово склониште наишла њемачка патрола, он, рањен, прихвата борбу са својим омиљеним покликом. Кад се опоравио од ране, сакупља своје борце и постаје командант Ударног батаљона у Петој крајишкој козарској бригади. У борбама код Сухаче уништава читаву усташку пуковнију. Упада у Приједор са својим батаљоном и ослобађа из усташког затвора 70 родољуба осуђених на смрт. Тај херојски подвиг радиостаница »Слободна Југославија« је назвала тада »великим војничким делом«. Половином 1943. године постаје командант Пете козарске бригаде. Потом се борио против четника у централној Босни.

Године 1944. Пета бригада добила је задатак да крене према Србији. Прелаз преко Босне бранила је злогласна СС дивизија »Принц Еуген«. Нијемци су изненадили бригаду Раде Кондића за вријеме припрема за прелаз преко ријеке. Развила се жестока борба у којој су се партизани помијешали са њемачким фашистима. Заорио се омиљени поклик команданта Раде: »Напријед, паризани, напријед, Козаро! ...« Пао је херојски у окршају какав је највише волио - у борби прса у прса, на живот и смрт. Имао је тад 28 година.