Пљешевица (Лика)

Из пројекта Википедија

Пљешевица или Пљешивица је планина на граници Хрватске и Босне и Херцеговине у источном делу Личке висије. Као наставак планине Мале Капеле пружа се у смеру северозапад-југоисток од Плитвичких језера до Зрмање и дели Лику од Поуња.

Пљешeвица у Лици: поглед са Голе Пљешeвице

Пљешевица припада динарском саставу. Већи део њене површине покривен је густом шумом иако назив планине сугерише оголелост (пљеша = ћела, пљешив 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). Планина је изграђена од кречњака и са палеозојским је језгром. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац. Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:

Озеблин (1.657 m)
Гола Пљешевица (1.649 m^[1])
Пљешевички камен (1.616 m)
Кремен (1.591 m)

У 16. веку за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова Аустро-угарске са Турцима Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима.

[уреди] Литература

Мала Енциклопедија Просвета, I-II, Просвета, Београд 1959.
Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
Марковић, Јован Ђ.: Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Велики атлас свијета 2000., Мозаик књига, Загреб, 1988.