Погром Срба на Косову и Метохији 2004.
Из пројекта Википедија
Албанско-српске тензије на Косову и Метохији су кулминирале 17. марта 2004. године када су од стране албанских екстремиста нападнути и оскрнављени српски културно-историјски споменици, многе српске куће спаљене а Срби протерани са својих огњишта. Два дана отвореног конфликта албанских екстремиста и српског живља на Косову и Метохији довело је до највећег прогона Срба од 1999. године. Жртава је углавном било са српске стране.
Садржај |
[уреди] Мапе српског становништва на Косову и Метохији 1999-2004
 Српско становништво 1999. године |
 Српско становништво 2002. године |
 Повратак Српског становништва 2003. године |
[уреди] Погром Срба 2004. године по насељима
[уреди] Приштина
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 20.850
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 900
- број Срба 2002. године: око 225
- број Срба 24. марта 2004. године: 0
[уреди] Детаљи
- 17. марта 2004. године албански екстремисти су запосели станицу УНМИК полиције у насељу "Врањевац" и запалили више полицијских теренских возила.
- Истог дана, нападнута је зграда "ЈУ програма", у којој је живела већа група Срба. Албански екстремисти су зграду запалили, а око 30 грађана српске националности склонило се у један стан, како би се заштитили.
- Након више покушаја, снаге КФОР-а евакуисале су угрожене Србе у своју базу, а лица српске националности запослена у администрацији УНМИК-а, пребачена су на подручје централне Србије.
- Запаљена је и црква Светог Николе.
- У Приштини више нема Срба.
[уреди] Чаглавица
Српско село, удаљено 2 и по километра од Приштине, које броји око 1.500 становника.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 2.200
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 2.200
[уреди] Детаљи
- 15. марта 2004. године, албански терористи ранили су дечака Јовицу Ивића, који је у тешком стању превезен у болницу у Косовској Митровици. Овај догађај изазвао је протесте мештана Чаглавице, као и околних српских села (Грачанице, Сушице, Лапљег Села, Преоца и др.), који су блокирали магистралне путеве према Скопљу и Гњилану. Дошло је и до инцидената са локалним Албанцима.
- 17. марта, у поподневним часовима, након што су нешто после 13.00 часова кренули из Приштине, неколико хиљада Албанаца стигло је у село Чаглавицу. На улазу у село, наишли су на кордон припадника КФОР-а који су успели да пробију, након чега су ушли у северни део Чаглавице где су, користећи "молотовљеве коктеле", запалили десетак српских кућа и више аутомобила.
- У нападима Албанаца, који нису престајали ни наредне ноћи, хицима из снајперског оружја са околних брда, као и од бачених бомби, рањено је десет Срба. Такође, запаљено је неколико возила УНМИК и повређено више од 10 припадника КФОР-а.
- Истога дана, припадници КФОР и УНМИК су евакуисали жене, децу и старце из Чаглавице у Лапље Село и Грачаницу, а амерички војници су, око 18.00 часова, са 30 оклопних возила, стигли из Урошевца у Чаглавицу. Тек њиховим ангажовањем, Албанци су потиснути ка Приштини.
- 18. марта, на брду Ветерник, у близини Чаглавице, била је окупљена већа група Албанаца, који су покушавали да продру до Чаглавице, али су у томе спречени од стране припадника КФОР-а.
[уреди] Грачаница
Место на Косову и Метохији, које је названо по манастиру изграђеном у 14. веку. У њему, након сукоба на КиМ 1999. године, живе искључиво Срби.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 4.500
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 4.500
[уреди] Детаљи
- 16. марта 2004. године, након што су припадници међународних снага Србима из Грачанице онемогућили да се придруже протестима својих сународника у Чаглавици, они су извршили блокаду пута Приштина - Гњилане.
- 17. марта, у преподневним часовима, из приштинског насеља Ајвалија, око хиљаду наоружаних Албанаца кренуло је према Чаглавици, Лапљем Селу и Грачаници, са намером да заузме ова српска места. Српско становништво у Грачаници поставило је препреке и организовало барикаде на путу према Приштини. Барикада је постављена и у оближњем селу Кишница, из правца Гњилана, где је такође дошло до сукоба са албанским екстремистима.
- Представници КФОР-а, након што су жене и деца из Чаглавице евакуисани у Лапље Село и Грачаницу, сугерисали су Србима из Грачанице да се наоружају и бране своје место, уз образложење да јединице КФОР-а нису у могућности да заштите њихове животе од напада албанских екстремиста.
- 19. марта, према извештају Општинске организације Црвеног крста, у Грачаницу је, до 14.30 часова, пристигло око 200 избеглих лица из Липљана, Косова Поља и Кишнице. Део становништва пронашао је смештај код рођака, док је Црвени крст извршио прихват око 120 лица. Поред наведеног, 23. марта, од стране припадника КФОР-а, у Грачаницу је, из војне базе у Приштини и из Обилића, евакуисано око 200 Срба.
[уреди] Лапље Село
У Лапљем Селу, у близини Приштине, према проценама ОЕБС-а, до марта 1999. године, живело је око 1.500 Срба и око 150 Рома.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 1.500
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 1.500
[уреди] Детаљи
- 17. марта 2004. године, пред сам почетак напада албанских терориста на Чаглавицу, припадници УНМИК и КФОР евакуисали су српске жене, децу и старце из Чаглавице у оближње Лапље Село и Грачаницу.
- На самом улазу у село, током ноћи између 17. и 18. марта, долазило је до сукоба албанских екстремиста и међународних снага безбедности.
[уреди] Обилић
Према подацима Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), након оружаних дејстава на КиМ, 1999. године у општини Обилић, живело је 3.600 Срба, који су, осим у самом граду, били насељени и у селима Милошево, Бабин Мост, Племетина, Црквена Водица и Јанина Вода.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 3.000
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 1.500
- број Срба 24. марта 2004. године: 0
[уреди] Детаљи
- У самом Обилићу, који је био насељен углавном припадницима српске националности, живело је 1.500 Срба.
- 7. марта 2004. године, на кућу породице Милосављевић бачена је експлозивна направа. Истог дана, пронађена је и деактивирана експлозивна направа, постављена у центру Обилића.
- 18. марта, око 11.00 часова, започео је напад албанских екстремиста на Србе у Обилићу.
- Истовремено, започели су жестоки сукоби између албанских екстремиста и припадника међународних снага. Војници данског контигента КФОР-а, уз помоћ припадника УНМИК полиције, покушавали су да задрже нападе Албанаца док се не заврши започета евакуација Срба из Обилића.
- Више од 50 Срба остало је у окружењу Албанаца, у Церској улици, у насељу у близини Термоелектране "Косово Б", као и у згради тзв. "ЈУ програма".
- Албански терористи су, у групама, истовремено упали у више делова града насељеним српским становиштвом и започели паљење кућа у којима је још било Срба. Оне који су покушали да побегну, Албанци су премлаћивали.
- Припадници Косовске полицијске службе (КПС), нису спречили акте насиља према српском становништву и имовини.
- Током вечерњих часова, 18. марта, албански екстремисти палили су напуштене српске куће у Обилићу, док су на полицијску станицу бацили бомбу. Такође, спаљена је српска црква у центру Обилића, као и зграда амбуланте.
- Истог дана, до 14.00 часова, сви Срби из Обилића су протерани.
- Срби избегли из Обилића смештени су у село Лешак, општина Лепосавић, односно у кампове КФОР-а, код Косова Поља и Приштине.
[уреди] Косово Поље
До марта 1999. године, у овом месту је живело око 9.000 Срба и другог неалбанског становништва. Сада их има око стотину. Смештени су у згради тзв. "ЈУ програма", уз обезбеђење норвешких припадника КФОР.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 4.000
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 2.000
[уреди] Детаљи
- 17. марта 2004. године, из Косова Поља, протерани су сви преостали Срби и друго неалбанско становништво. Албанци су запалили зграду Општине, организовали напад на болницу, школу "Свети Сава" и двадесетак српских кућа. Српске куће су спаљиване до темеља, а поред њих и сви помоћни објекти.
- Спаљене су обе православне цркве у Косовом Пољу - црква Светог Николе, из XIX века, и црква Свете Катарине, у селу Бресје, код Косова Поља.
- Испред школе у Косовом Пољу, албански терористи убили су Златибора Трајковића (старог око 60 година), а тешко ранили Трифуна Стоиловића.
- Приликом посете Косову Пољу 24. марта, Хавијер Солана, представник Европске уније за спољну политику и безбедност, изјавио је следеће: "Ужаснут сам бруталношћу, уништеним школама, онемогућавањем деце да се образују, уништавањем цркава у којима су људи желели само да се моле. Срби су храбри и морају остати овде, морају покушати да обнове своје домове, а ми ћемо им у томе помоћи".
[уреди] Косовска Митровица
Град је подељен на северни и јужни део, при чему је јужни део настањен искључиво албанским становништвом, док је северни део града мултиетнички, односно у насељима "Три солитера", "Микро-насеље" и "Бошњачка махала", живе Срби, Албанци, Роми и Бошњаци.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 16.000
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 14.000
[уреди] Детаљи
- 16. марта 2004. године, око 16.00 часова, након саопштења албанских електронских медија о утапању тројице албанских дечака у селу Чабра, општина Зубин Поток, припадници УНМИК полиције, блокирали су Ибарски мост, који раздваја јужни и северни део града, у намери да предупреде евентуалне сукобе.
- 17. марта, већи број Албанаца окупио се у јужном делу града. Око 11.00 часова највећи део демонстраната предвођених групом од око 200 екстремиста, наоружаних ватреним оружјем и бомбама, упутио се ка Ибарском мосту. Део демонстраната, успео је да пробије барикаду и у уђе у северни део града, док се остатак сукобио са припадницима УНМИК полиције и малобројним снагама КПС. Истовремено, око 11.15 часова, око 150 лица српске националности упутило се ка мосту, у намери да спрече продор албанских демонстраната.
- Припадници УНМИК полиције употребили су сузавац, шок бомбе и гумене метке, док су припадници специјалне јединице УНМИК полиције из Пољске, око 11.30 часова покушали да блокирају прилазе главном мосту на Ибру. Први пуцњи из ватреног оружја регистровани су око 12.00 часова, из правца "Три солитера", на Србе у северном делу града. Истовремено, албански екстремисти почели су да бацају "молотовљеве коктеле" на возила УНМИК полиције.
- Око 13.00 часова, албански екстремисти успели су да, преко моста у насељу "Бошњачка махала", уђу у северни део града. У исто време, албански терористи из зграда у насељу "Три солитера" започели су да бацају бомбе и отварају ватру из аутоматског оружја и снајперских пушака на припаднике међународних снага и српско становништво. Имали су подршку екстремиста који су, из правца градског парка у близини Ибарског моста, почели да пуцају на Србе у северном делу града. Том приликом убијени су Боривоје Спасојевић (рођен 1941. године) и Јана Тучев (рођена 1968. године), док је рањен Симеон Симеонов, УНМИК полицајац из Бугарске.
- У поподневним часовима, међународне снаге успеле су да успоставе ред у северном делу града, док су у јужном делу града веће групе Албанаца наставиле да размењују појединачну ватру са припадницима УНМИК-а и КФОР-а.
- 18. марта настављене су демонстрације албанских екстремиста, а група од око 1.000 Албанаца, окупљена испред бивше зграде "Беобанке", кренула је ка северном делу града.
- Албански екстремисти су, у више наврата, покушали да запале цркву Светог Саве, у јужном делу Косовске Митровице, а око 12.30 часова, запаљени су конаци и помоћне просторије у дворишту цркве. Сама црква запаљена је око 18.00 часова.
- Спорадична пуцњава настављена је и током ноћи, а приликом размене ватре са албанским терористима, припадници КФОР-а убили су албанског снајперисту.
- 19. марта, у раним јутарњим часовима, из насеља Тамник, у јужном делу Косовске Митровице, албански терористи су гранатирали северни део града.
[уреди] Свињаре
У овом мултиетничком селу, које се налази на трећем километру пута Косовска Митровица - Приштина, до марта 1999. године живело је више од 300 Срба, који су се налазили у потпуном окружењу Албанаца.
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 900
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 700
[уреди] Детаљи
- 18. марта 2004. године, албански екстремисти су, у времену од 12.00 до 13.00 часова, извршили напад на село Свињаре и том приликом запалили већи број српских кућа и помоћних објеката. Уз помоћ припадника УНМИК полиције, мештани су, из зоне напада, премештени у други крај села. Око 17.00 часова, из села су евакуисани жене и деца.
- Истог дана, припадници КФОР-а, присилно су евакуисали преостале Србе. На другом крају села, албански екстремисти започели су да пале српске куће и помоћне објекте.
- 20. марта, до 17.00 часова из базе француског КФОР у северном делу Косовске Митровице, 120 становника из села Свињаре безбедно је евакуисано у Звечан.
[уреди] Призрен
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 9.500
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 102
- број Срба 2002. године: око 60
- број Срба 24. марта 2004. године: 0
[уреди] Детаљи
- Током 17. марта 2004. године, на подручју Призрена, спаљени су Саборни храм Богородице Љевишке који датира из 12. века, црква Светог спаса из 14. века, Саборни храм Светог великомученика Георгија из 19. века, црква Светог Николе Тутићева из 14. века, црква Светог Георгија Руновића из 15. века, црква Свете недеље из 14. века, црква Светог Пантелејмона из истог периода и црква Светог Козме и Дамјана из 14. века.
- Запаљен је манастир Светих архангела, а братство од седам монаха је евакуисано. Истовремено, од стране албанских екстремиста, упаљене су и зграда Богословије "Кирило и Методије" и зграда Епископије, у којој се налазило седиште владике рашко-призренског.
- 18. марта, код немачке базе КФОР-а у Призрену, дошло је до сукоба између екстремних Албанаца и међународних мировних снага. Албанци су покушали да уђу у базу у којој је било склоњено 58 Срба, али је њихов напад одбијен.
- У подруму изгореле Богословије, пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена.
- Демонстранти су уништили на десетине возила УНМИК полиције, службена возила УН, као и неколико приватних аутомобила.
[уреди] Пећ
[уреди] Општи подаци
- број Срба до доласка КФОР-а: око 20.000
- број Срба 31. децембра 1999. године: око 1.000
[уреди] Детаљи
- 17. марта 2004. године, приликом напада запаљене су све српске куће, а Срби су евакуисани у италијанску базу КФОР-а, у селу Загрмље. У поподневним часовима дошло је до жестоких сукоба између албанских демонстраната и УНМИК полиције, којом приликом је погинуо један Албанац.
- 18. марта, у 13.00 часова, у знак протеста због убиства једног припадника бивше ОВК, кога је 17. марта усмртио полицајац УНМИК-а, албански екстремисти су организовали демонстрације на којима се окупило више хиљада људи.
- За време тродневних немира, у Пећи су запаљене црква Светог Претече и црква Јована Крститеља, Стара митрополија са парохијским домом и црква Ваведења Пресвете Богородице, у Белом Пољу, која је настрадала 1999. године, али је била делимично обновљена и оспособљена за богослужење, Такође, порушени су и сви надгробни споменици на гробљу у Белом Пољу.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији
Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
-
- Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
- Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
-
- Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
- Срби у гетима у 21. веку ((sr))
-
- Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
 |
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |
