Пиво

Из пројекта Википедија

Пиво у Викинг чаши (марка са Исланда)

Пиво је алкохолно пиће које се прави од квасца, хмеља, јечма и воде. Спада у слабија алкохолна пића, са 3 - 13 процената алкохола. Једно од најстаријих пића које се користило у Египту. Данас је веома заступљено у целом свету, па и код нас. Пиво или пива се производи у пиварама а служи се у пивницама или пиванама, разним кафићима и кафанама. Најчешће га служи пивничар или пивоноша, ако нема пивничарке, а испијају га пивопије или пивовари.

Под пивом се подразумева слабо алкохолно пиће, које се производи у процесу алкохолног врења из слада, хмеља, воде и пивског квасца. Вода је главни део напитка и служи као растварач. Слад се добија од житарица, најчешће од јечма и даје пиву састојке екстрата од којег зависи пуноћа укуса и концентрација основног екстрата пива. Хмељ конзервира пиво и даје му угодан мирис и горак укус, док пивски квасац изазива алкохолно врење у коме шећер прелази у алкохол и угљен диоксид. Пиво је потпуно природан и биолошки уравнотежен производ, па се с правом сматра "текућом храном". Енергетска вредност једне литре стандардног пива одговара енергетској вредности једне литре пуномасног млека.

[уреди] Историја

Пиво је једно од најпопуларнијих алкохолних пића. Током 1985. екипа Националног шкотског музеја из Единбурга ископала је у Риму, на једном од хебридских острва, посуду од теракоте с непознатим састојцима, из неолитског доба. Анализом тог налаза добијен је напитак за пиво, које се правило из зоби, јечма, меда и папрати. Ово пиће, за које многи тврде да је заправо јело, користило се већ у предисторијском раздобљу. Производили су га Келти, Германи, Словени и Скити... Производио се из јечма, пшенице, зоби и хељде, а многи стари народи зачињавали су га разним мирођијама и медом. Данашњи главни састојак хмељ почео се користити тек у 13. веку. Пивопијска средишта у старом веку била су у Јерменији, Месопотамији и Египту. Из тих су подручја пиво после преузели Грци и Римљани.

[уреди] Састав пива

Састојци драгоцене течности: вода, етанол, угљен диоксид и непреврели део екстракта (суве материје) сладовине. Удео етанола овиси о концентрацији суве материје у сладовини од које је пиво произведено и степену преврења. Зависно од врсте пива, ѕапремински удео алкохола може бити различит, тј. мањи од 0,5% код "безалкохолних" пива и већи од 8% код јечмених вина. Лагер пива садрже до 0,5% угљен-диоксида, који му даје свежину, те битно утиче на пенушавост. Стабилност пене зависи од концентрације и хемијског састава непреврелог дела екстракта, па се пива с више екстракта махом јаче пене. Способност држања пене зависи од количине и хемијског састава екстракта. Од пива се тражи да при пуњењу у чашу пени тако да се ова густа и чврста пена задржи на површини најмање 3 минуте. Мехурићи угљен диоксида који се дижу од дна ка површини помажу одржавању пене. Екстракт пива претежно чине угљени хидрати и мања количина протеина, аминокиселина, глицерина и саставних делова хмеља. Од састава екстракта зависи пуноћа укуса пива. Хемијски састав екстракта не зависи само од врсте слада, него и од начина производње сладовине и вођења ферментације, односно ступња коначног преврења на крају ферментације.

[уреди] Порекло

Према старим ископинама и записима археолози су утврдили да су стари Вавилонци производили пиво у домаћинству још 7000 година п. н. е. Имали су 16 сорти пива, а за врење су користили јечмени шећер и пшеницу. Одавде се пренела производња пива у стари Египат, Персију, Грчку и друге земље. Египћани су знали да праве пиво већ 2000 година п. н. е., а Грци су, примајући цивилизацију од њих, научили и вештину производње пива, за њима Римљани, па стари Германи и онда остале европске земље. У тим временима пиво је прављено из шећера, али без хмеља, тако да је добијен производ био врло кисео. Тада су у пиво додавали различите траве - пелин, лупин глог, шафран и др. Примена хмеља представља важно откриће и чини основу савремене технологије пива. Хмељ се први пут почео користити у Новогородској Русији. Усавршавање парне машине врло се повољно одразило на развој пиварства. Најважнији технички проналазак представља проналазак машине за хлађење. Захваљујући најважнијим научно-техничким достигнућима у 19. веку, створене су основе за претварање уситњених предузећа у велике фабрике пива.

[уреди] Температура пива

Различити произвођачи пива препоручују оптималне температуре на којима се пију њихова пива. Међутим, у зависности од врсте, подврсте и од састојака пива могу се доста прецизно одредити температуре на којима пиво даје најбољи квалитет. На пример, пилснери се служе на доста ниским температурама, око 0°C, док већина британских алеова, портера и стоута на температурама подрума ("British Cellar Temperature"), од 5°C до 11°C, неки чак и до 13°C.

Температура доста утиче на укус пива. Што је хладније, мања је и количина угљен диоксида, самим тим мање је изражен укус и мирис пива. Хладније пиво утиче и на то да рецептори укуса и мириса у устима и носу изгубе чулност. Температуре на којима се служе главне врсте пива су:

• Пилснери на 0°C
• Лагери од 5°C до 9°C
• Ејлови од 7°C до 11°C
• Стоути од 8°C до 13°C
• Стари ејлови на собној температури

[уреди] Чаше из којих се пије пиво

Да би пиво, док се пије, дуже време задржало свој квалитет, односно температуру која је оптимална за одређену врсту, најпогодније су чаше које имају дебело стакло. Таква чаша служи као изолатор од спољашње температуре. Због тога су кригле врло популарне, јер имају дебело стакло и врло дуго могу одржати оптималну температуру. Осим кригли користе се и чаше са "сталком" јер спречавају да рука, која држи чашу, греје пиво. Такве чаше се хватају за сталак, а не за тело. У сваком случају, и кригла и чаша морају бити довољно велике да може стати цело пиво из боце, са пеном. Многи не воле пену тако да пиво уливају дуж ивица чаше. Пена је веома битна и много утиче на општи утисак о неком пиву. Спречава загревање пива и налази се као изолатор између пива и спољашње средине, те даје пиву неопходну горчину, укус пивског квасца и мирис.

Важан је и облик чаше који мора бити прилагођен врсти пива. Пијете ли "лагер" пиво, које се пије брзо и има мањи проценат алкохола, оно се точи у крушколику чашу без дугачке ногице. Како се брзо пије, оно не стигне да се угреје. Насупрот томе, посебна, сортна пива точе се у чаше типа пехара, с дужом ногицом. Она су, наиме, јача, полако се пијуцкају јер садрже већи постотак алкохола, а дужа ногица омогућује да не загревамо пиво држећи руком чашу.

Сада се чаше за пиво праве искључиво од стакла. Раније се пиво пило из волујских рогова, из пехара од метала или камена, из посуда које су прављене од дрвених дашчица или од дрвета на неки други начин, и најчешће од теракоте. Кригле су, у то време, често имале поклопац, који је штитио пиво од мува, које су се ројиле у пивницама.

[уреди] Заблуда о пиву...

Из необјашњивих разлога често се чује мишљење да пиво пију људи плићег џепа и слабијег образовања, док они други, богатији и угледнији, уживају у другим пићима, пре свега, у вину. Ово мишљење побијају спортисти као што су Борис Бекер и Јирген Клинсман, политичари Роман Херцог и Хелмут Кол, манекенке Ева Херцигова и Наоми Кембел, глумци Шон Конери, Клинт Иствуд, Кевин Костнер и Бред Пит, певачи Том Џонс, па чак и припадници племства - краљица Елизабета II и принц Чарлс, принц Виљем Александер из Данске - сви они уживају у кригли, чаши или боци овог "сока" посебне врсте.Пиће "рокера" "металаца" и "бајкера" је пиво.

[уреди] Рецепти против мамурлука

Алкохол је познат по томе сшто изазива дехидрацију тела. Због тога је добро да после пијанцчења попијете доста воде, а и чим се пробудите пожељно је да поновите поступак, јер је наравно велика количина исте, претходне ноћи "дехидрирала" ваша ткива. Нормално, мамурлук прати и велика главобоља. Да би се спречила главобоља најбољи је обичан аспирин. Важно је да не попијете аспирин пре пијанчења јер је доказано да аспирин повећава абсорпцију алкохола у крви од 40% до 100%. Решење се можда крије у белгијском начину точења пива! Важно је пиво наточити тако да на врху чаше има "три прста" пене. Пену која надвисује или прелази руб чаше, треба обавезно одстранити јер је пуна угљен диоксида који је сувишан и изазива горушицу, подригивање и главобољу. Пиво без те сувишне пене, лакше се вари и лакше се пије. Мајка свих рецепата је наравно: дупла турска кафа!

[уреди] Пиво у закону

Пиво се нашло и у првом писаном законику на свету - Хамурабијевом законику (уклесаном клинастим писмом на стубу од црног диурита (врста камена вулканског порекла). Хамураби, вавилонски краљ (1729 - 1686. г. п.н.е.) каже: "Пиво не сме садржати превише воде и не сме се продавати по превисокој цени"

У закону још стоји: "Ако не наплаћује госту житом, него тражи новац, вара ли на тежини или точи лоше пиће, треба бити позвана на одговорност и бачена у воду. У пивници жена може бити точитељица, али у пивницу не сме доћи као гошћа. Жена која иде у крчму да у њој пије, има да се спали."

Зна се да је тада пиво била једна од свакидашњих потреба да би се угасила жеђ, а и због његове енергетске вредности. Копачи канала и мушкарци запослени у пољу добијали су дневно до пет литара пива, а жене које су обављале теже физичке послове две до три литре.

Реч пиво (бира, биер, бер, бицре) настала је у манастирима негде између шестог и седмог века, у време кад се пиву при варењу почео додавати хмељ. У средњем веку производњом пиве бавили су се калуђери, а данас је то снажна грана индустрије. Највећи произвођачи су Немачка, Велика Британија, САД, затим Чешка, Белгија и Ирска.

Историја пива се наставља кроз Сумере, Етрурце, Римљане, нордијске варваре и после тога хришћанску Европу. Калуђери су били први који су пиву придодали хмељ - из "медицинских" разлога, а и ради бољег конзервирања. Оно је проглашено хришћанским лековитим напитком", да би се укључило у калуђерску храну, а смело се пити и у дане поста. Нема података да се пиво производило у православним манастирима.

[уреди] Данашњи обичаји

Пиво се пије у свакој прилици. Али док је код нас готово незамисливо пити пиво уз рибу, то је сасвим уобичајено у Белгији, Немачкој, Енглеској... Узгред, у тим земљама једе се чешће и више рибе него код нас. У споменутим земљама готово сваки бољи кафић или ресторан има своју властиту производњу веома доброг пива. Кад се пије пуно пива, једноставније је пити точено. Али, познаваоци тврде да је ипак укусније пиво из боце.

[уреди] Дегустација

1. Простор у ком ћете дегустирати пиво треба да буде довољно осветљен како бисте оценили бистрину и боју пива. До вас не би смели да допиру никакви страни мириси.
2. Чаша у коју се улива пиво мора бити савршено чиста, без огреботина и довољно велика да у њу стане и ваш нос док испијате гутљај драгоцене течности. На тај начин ћете најбоље осетити и мирис пива.
3. Пре дегустације пива не једите јако зачињену и масну храну. Такође, не користите афтершејв, парфем, руж за усне и друге козметичке препарате.
4. Пре отварања, проверите рок трајања пива, као и има ли у боци талога.
5. Осетите боцу! Наравно, пиво мора бити хладно, али ни ту није добро претеривати. Идеална температура за пиво креће се између 22-25 Целзијусова степена. Оставите се митске предрасуде о "леденом пиву" јер на прениској температури нећете осетити никакву арому пива.
6. Када отварате боцу обратите пажњу на количину пене и како реагује угљендиоксид приликом отварања чепа.
7. Када уливате пиво само га пустите да клизне низ унутрашњост чаше. Тек кад сте испунили отприлике две трећине чаше можете исправити боцу како бисте на крају добили и пену. Уз пиво увек мора да иде пена, а пена се мора уздизати и преко ивице чаше.
8. Кад сте пиво наточили у чашу сместа испитајте мирис (слично као и код вина). Наиме, многи ароматични састојци пива испаре врло брзо у додиру са ваздухом. Осећате ли арому слада? Вуче ли на лимун, цвеће или на свеже покошену траву?
9. Затим испијте један већи гутљај. За разлику од вина, пиво се испија у већим гутљајима и усна шупљина мора бити пуна. Осетите и успоредите однос између температуре, ароме и степена запењености.
10. Никад не мућкајте пиво у устима! Само пустите да клизне у ваш стомак. Покушајте упоредити однос температуре, ароме и степена запењености пре и после гутљаја. Причекајте 15-так секунди и поново покушајте одредити укус пива након гутљаја. Да ли је сладак или сув? Задржава ли се у устима или брзо нестане?
11. Још једанпут помиришите пиво. Неке ароме долазе до изражаја минут до два након отварања боце. Затим поновно испијте један добар гутљај и упоредите резултате с онима на почетку теста.
12. Како бисте "ресетовали" своја чула која учествују у тестирању пива, довољни су незасољени крекери или обичан хлеб.
13. Поновите још једанпут цео поступак.
14. И, када сте се већ одлучили да је то пиво баш за вас, пијте га док не паднете...

[уреди] Оцењивање квалитета пива

Постоји много начина оцењивања квалитета пива. Један од најприхватљивијих метода је метода по Фреду Екхарту који се третира као један од највећих познавалаца пива. Направио је неколико категорија које су битне у анализи и које појединачно оцењује. Збир тих оцена даје број који означава квалитет одређеног пива. Максималан број бодова по овој методи је 20.

Постоје следеће категорије које се оцењују:

1. Изглед (максимум 3 бода):
   • оцењује се изглед и стабилност пене
   • проверава се седимент на дну боце
   • оцењује се изглед пива у чаши
2. Мирис (максимум 4 бода):
   • оцењују се општи мирис, боуqует и присуство мириса хмеља
3. Укус (максимум 10 бодова):
   • оцењује се квалитет хмеља
   • проверава се однос слада и алкохола
   • одредује се карактер пива
   • оцењује се укус који остаје у устима
   • густоћа
4. Општи утисак (максимум 3 бода)

[уреди] Спољашње везе

• Пиво на znanje.org