Петар Грачанин
Из пројекта Википедија
Петар Грачанин рођен је 22. јуна 1923. године у Јагодини. Постао је учесник народноослободилачког рата у јулу 1941. године, када је ступио у Беличку партизанску чету. После оснивања Друге пролетерске бригаде, марта 1942. године, прошао је са њом пут од десетара, водника, заменика командира чете и командира чете, до заменика и, касније, команданта батаљона. У априлу 1944. године тешко је рањен и пребачен на лечење у Италију. 1945. године,постаје шеф одељења ОЗН-е за Моравски округ. Годину дана касније 1946. постаје слушалац Курса за преквалификовање Тенковског војног училишта. Обављао је дужности команданта Тенковске бригаде, начелника Штаба, и уједно заменик команданта оклопне дивизије и начелник Школског центра оклопно-механизованих јединица.
Завршио је Вишу војну академију.
У Савезном секретаријату за народну одбрану био је начелник одсека и начелник одељења Персоналне управе. У Седмој армији био је начелник штаба и заменик команданта. Такође је вршио дужност начелника Командно-штабне академије (1974 - 1978), када је постављен за команданта Прве армије. Изабран је за члана ЦК СКЈ 1978. и 1982.
Начелник Генералштаба ЈНА био је од 24. мајa 1982. године, до 1. септембра 1985. године.
Грачанинова активна војна служба престала је 31. децембра 1985. Након тога обављао је високе државне функције,као што су:
- Председник Председништва СР Србије (1987 - 1989)
- Савезни секретар за унутрашње послове (1989 - 1991)
Први официрски чин добио је 1943. Генерал-мајор постао је 1970, генерал-потпуковник 1974, генерал-пуковник 1978, а чин резервног генерала армије добио је 1999.
