Пабјањице

Из пројекта Википедија

Пабјањице (пољски - Pabianice, немачки - Pabianitz) је град и општина у Пољској. Налази се у војводству Лођ, у пабјањском повјату.

Пабјањице:

(Грб града)

Положај града на мапи Пољске

Мото: нема

Војводство

Лођ

Орган самоуправе

Скупштина града Пабјањице

Градоначелник

Збигњев Дихто
(Zbigniew Dychto)

Површина

32,98 km²

Географски положај

51° 39' СГШ
19° 23' ИГД

Надморска висина

174 - 203 m

Становништво
- град(2004)
- густина

71.313
2.218 ст./km²

Позивни број

(+48) 42

Поштански код

95-2000

Регистарске таблице

EPA

Интернет страница града

Од 1975. до 1998. године град је административно припадао Војводству Лођ. Пабјањице припада савезу Пољских градова.

По подацима из 2004. године у граду је живело 71 313 становника.

[уреди] Положај

Град се налази у близини Лођи. Површина града је 32,9 km². Град има елипсасти облик. Најнижа тачка у граду се налази на реци Добжињци и износи 174 метара. Највиша тачка у граду налази се северно од градске шуме и износи 203 m. Заштитник града је свети Максимилијан Марија Колбе.

[уреди] Структуа површине

По подацима из 2002. године површина града је износила 32,98 km², а од тога:

пољопривредно земљиште: 53%
шумско земљиште: 9%

Град представља 6,72% површине повјата.

[уреди] Демографија

Подаци од 30. јуна 2004. године:

Опис	Укупно		Жене		Мушкарци
јединица	становника	%	становника	%	становника	%
становништво	71 313	100	38 406	53,9	32 907	46,1
густина насељености (становника/km²)	2162,3		1164,5		997,8

По подацима из 2002. године средњи доходак по глави становника износио је 1005,58 zł.

[уреди] Историја

[уреди] Настанак насеља

Печат из 16. века са грбом града

Пабјањице су највероватније настале на преласку измељу X и XI века као невелико шумско насеље на реци Добжинка. Из тог периода потиче и име насеља чији је оснивач највероватније био човек по имену Фабијан (Пабијан).

[уреди] Пабјањице - црквено село

У почетку насеље је било у власништву кнеза. Тек у XII веку село постаје власништво Краковске цркве. Због велике удаљености од Кракова у наредном периоду село је доживело стагнацију.

[уреди] Настајање града

Црква светог Матије на старој разгледници

Ситуација се нагло изменила на прелазу из XIII у XIV век. Када је насеље добило статус града није тачно познато јер је архива изгорела у XVI веку. Сагласност за оснивање града краковском бискупу Јану Мускати дао је још Владислав Локиетек 1297 године, али то је највероватније реализовано тек половином XIV века. Историчари најчешће прихватају за датум оснивања града године између 1342. и 1354. Први извори о Пабјањицама настали су крајем XIV века

[уреди] Град за време I Жечпосполите

Замак у граду на старој разгледници

Пабјањице није било велико град. За време најбољег просперитета пољских градова између XVI и XVII века град је имао само 1100 становника. Град је био саграђен искључиво од дрвета, поред пута из Кракова до Лечице. Становништво се бавило највише земљорадњом. У другој половини XVI века саграђене су највеће туристичке атракције у граду - Замак (између 1565 и 1571)као и парохијска црква светог Матије (1583-1588).

[уреди] Слабљење града у XVII и XVIII в.

Од краја XVI века град је полако почео да губи на значају, чак и у регионалним оквирима. До тога су довеле честе епидемије, пожари и ратови. У првој половини XVIII века у граду је живело само 300 становника.

[уреди] Индустријски развој

Сукнарске фабрике 1888. годне

Процес стагнације је престао када је град припојен Пољском Краљевству које је било део Руске империје. Нова власт је саградила сукнарску фабрику. Услед индустријализације града становништво се повећало. Године 1823-1824 услед повећаног броја становника донет је урбанистички план града.

Број становника је непрестано растао. У току друге половине XIX века становништво је нарасло осам пута. Почетком Првог светског ратау граду је живело већ 48 000 становника.

[уреди] Други светски рат

Други светски рат је веома неповољно утицао на развој града. Посебно лоше су прошли Јевреји од којих скоро нико није преживео рат. Почетком 1940године у старом граду је основано гето за Јевреје. Већина становника гета уколико није умирала од глади или епидемије је убијена у концентрационом логору.

Немци су имали плам да сам град германизују, тако да су имена улица мењана, све пољске школе и институције су затворене rzemianowano, а планирано је и исељавање целокупног пољског становништва на исток. Године 1941. је отпочела изградња нове деонице града под називом "Neue Heimat" (Нова домовина) предвиђене за немачке колонисте, али тај пројекат немци нису успели да заврше до краја рата

[уреди] Савремено доба

Трамвај у Пабјањицама

Градски јевреји су побијени током рата, а они малобројни који су преживели су емигрирали у Израел. Немци који нису побегли 1945. су неколико година касније присиљени да напусте своје домове. Држава је преузела велике фабрике које су после рата значно проширене. Сада је скоро 100% становника града пољског порекла и римокатоличке вероисповести.

[уреди] Туристичке атракције

Ренесансна црква светог Матије
Замак
Ткачке куће
Бивши замак породице Енверов
Евангелистичка црква светог Петра и Павла
Неоготска црква Пресвете Богородице
Хришћанско гробље
Јеврејско гробље
Синагога

[уреди] Индустрија

Проценат одређених грана индустрије 2003. године

лака индустрија -27%
хемијска индустрија - 19%
прехрамбена индустрија - 16%
електромашинска индустрија - 13%
дрвна индустрија - 7%
остале гране - 18%

[уреди] Транспорт

Икарус 260

Почетаг гратског транспорта је још давне 1901, када је отворена трамвајска линија Пабјањице-Лођ. TЛинија је продужена 1905, 1924 и 1940.

1. маја 1972. године саграђена су прве аутобуске станице. Аутобуски саобраћај се брзо развијао, а коришћени су аутобуси Икарус 260.

[уреди] Едукација

Виша Хуманистичко-Економска школ
Државна музичка кола I и II степрна
Гимназијум бр. 1 под именом Јован Павле II
Гимназијум бр. 2 под именом Народна Армија
Гимназијум бр. 3 под именом Тадеуш Косћушки
Основна школа бр. 1
Основна школа бр. 2
Основна школа бр. 3
Основна школа бр. 4 (спецјална)
Спецјална школа бр. 5
Основна школа бр. 5
Основна школа бр. 8
Основна школа бр. 9
Основна школа бр. 13
Основна школа бр. 14
Основна школа бр. 17
Општа Гимназија под именом Једжеј Сњадецки
Општа Гимназија под именом Краљица Јадвига
Приватна општа Гимназија под именом свети Вицент А'Пауло

[уреди] Партнерски градови

Партнерски град	Држава	Датум утврђивања споразума
Рокишки	Литванија	19. јуна 1998
Прато	Италија	21. јула 2001
Гусјев	Русија	14. марта 2002
Плауен	Немачка	25. априла 2005