Мило Ђукановић

Из пројекта Википедија

Мило Ђукановић

Ђукановић и Булатовић на ратишту у Хрватској, 1991. године

Мило Ђукановић, рођен у Никшићу 15. фебруара 1962, је председник Владе Републике Црне Горе од 26. новембра 2002. године.

Као син судије у младости је брзо напредовао кроз хијерархију комунистичке партије. Студирао је економију и 1979. године постао члан Централног комитета Савеза Комуниста Југославије.

Уз подршку Слободана Милошевића, човека који ће касније постати његов најљући непријатељ, Ђукановић је са 29 година постао најмлађи премијер у Европи. Када је ступао на дужност, без икаквог политичког искуства, осим у омладинским (комунистичким) партијским организацијама, многи су сумњали да је дорастао тој одговорној функцији. Мило Ђукановић је, међутим, једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без иједног дана прекида од почетка деведесетих година (када је изабран испред тадашњег Савеза комуниста Црне Горе) до данас (2006).

После проведене три године на месту председника владе Ђукановић је увидео растући јаз у његовој Демократској партији социјалиста (ДПС) око односа са Слободаном Милошевићем и крајем 1996. и почетком 1997. оштро мења курс и почиње да се дистанцира од београдског режима. Ђукановић је 1997. године дао интервју у коме је напао Милошевића, назвавши га човеком са застарелом политичком филозофијом, који се окружио корумпираним помоћницима.

То је означило отворени раздор у владајућем ДПС-у, који се поделио на две фракције: једну предвођену Ђукановићем и другу, чији је вођа био Милошевићев присталица Момир Булатовић. У јулу 1997. године, њих двојица укрстила су копља на црногорским председничким изборима. Ђукановић, чије су присталице контролисале страначке финансије и имовину, изабран је за председника тесном већином. Момир Булатовић напушта партију и оснива Социјалистичку народну партију (СНП) која је наставила да подржава Слободана Милошевића.

Ђукановић је током свог мандата корак по корак преузимао политичку и економску контролу над црногорским пословима од југословенских савезних органа. Последњих година деведесетих пружао је уточиште вођама српске опозиције и медијима чије је издавање забрањивано у Србији, и изузев неколико првих дана издејствовао изузеће Црне Горе из дејстава НАТО пакта током агресије на СР Југославију на пролеће 1999.

ДПС је бојкотовала савезне изборе 2000. и од тада је Ђукановић на челу политичке групације која се залагала за државно осамостаљење Црне Горе. 2002. године Ђукановић је био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, лабавог и углавном нефункционалног савеза који је престао да постоји након референдумске одлуке о осамостаљењу Црне Горе у мају 2006.

Ђукановић је ожењен, а његов брат је један од најмоћнијих црногорских бизнисмена. Има једног сина.

[уреди] Криминалне контроле у Италији

Мило Ђукановић је често оптуживан од стране политичких такмаца за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извештају (из 1993) италијанске полиције која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била део шверцерског ланца, пoдељеног међу различитим криминалним породицама, повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита, организованим криминалним синдикатима. Овај извештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара.

Напомена: Један део текста преузет са сајта SET