Лепа Радић

Из пројекта Википедија

Лепа Радић

Лепа Светозара Радић је рођена 19. децембра 1925. године у Гашници, код Босанске Градишке (данас Градишка) у Босни и Херцеговини (данас Република Српска). У НОБ је ушла као ђак, а члан КПЈ је постала 1941. у НОБ је такође ступила 1941. године. Објешена фебруара 1943. у Босанској Крупи. За народног хероја је проглашена 20. децембра 1951.

Лепа је завршила занатску школу у Градишци. Била је активиста СКОЈ-а и примљена је у КПЈ. 23. децембра 1941. године бјежи из усташког затвора и ступа у партизане. Била је борац Грбовачке чете Козарског одреда до пробоја обруча на Козари, јула 1942., а у августу 1942. године с борцима Одреда прешла је у Подргмеч. У козарској офанзиви су јој погинули отац Свето, Милан, 15-огодишњи брат јединац, и стриц Владо, кога је посебно вољела.

Према комунистичким изворима:

Лепа је била упућена на теренски рад са омладином. Постала је члан Општинског комитета КПЈ. Ишла је и као борац у акције. У 4. непријатељској офанзиви задужена је за пренос рањеника и организацију збјега у Грмечу. На партизане је тада напала 7. СС дивизија. Збјег је био опкољен. На Нијемце је испуцала све метке из свог оружја. Јуначки се борила до посљедњег метка хватајући се у коштац са Нијемцима. Бранила се као лавица и позивала народ да се брани голим рукама. Нијемци су је савладали ударцима кундака и везали. Обратила се свезана збјегу да се бори. С народом је из Грмеча проведена у Крупу. Прије него су јој натакли омчу на врат, узвикнула је: »Живјела Комунистичка партија и партизани! Бори се, народе, за своју слободу, не дај се зликовцима у руке! Мене нека убију, имаће ко да ме освети!« На губилишту су јој говорили да ће јој поклонити живот ако каже ко су руководиоци и комунисти међу заробљеним народом. Лепа им је одговорила: »Ја нисам издајник свога народа. Они ће се сами открити кад буду уништавали зликовце као што сте ви!« Имала је 17 година кад су је зликовци објесили.

Лепа Радић је била најмлађи народни херој из Поткозарја.