Ла Рошел
Из пројекта Википедија
Ла Рошел је француска општина, смештена у региону Поату-Шарант. Према попису из 1999. године, имао је 76 584 становника.
Садржај |
[уреди] Географија
Ла Рошел се налази на западу централне Француске, 480 км од Париза и на обали Атлантског океана. Будући заштићена низом острва (Ре, Олерон и Екс), представља идеално место за заклон морнарима за време олуја. Значај риболова је међутим опао, док је лука добила на важности. Данас је Ла Рошел превасходно администативан град. Маја 1988. лука је мостом повезана са острвом Ре.
[уреди] Историја
Иако је простор на коме се данас налази освојен још у галско-римско време, није постојало никакво насеље све до X века, када је град основан.
У XII и XIII веку, путеви витезова Темплара водили су све до Ла Рошела, који је у то време представљао њихову главну луку на Атлантику. Сећање на то време остало је забележено у називима многих улица и паркова у граду.
1137. Гијом X, гроф Аквитаније, доделио је Ла Рошелу статус слободне луке. Педесет година касније, по први пут у историји Француске, изабран је вољом народа градоначелник Ла Рошела Гијом де Монмирај. Све до XV века, Ла Рошел је остао највећа лука на обали Атлантика, позната углавном по трговини вином и сољу. Током Стогодишњег рата, град је прелазио наизменично у руке Енглеза и Француза, већ према одредбама постигнутог примирја. Споразумом из Бретињија, град је дефинитивно потпао под власт енглеске круне, али су његови житељи лукавством градоначелника Шодријеа, напослетку, ипак протерали Енглезе. Определили су се за повратак у Француско краљевство, уз проширење постојећих надлежности, што им је донело висок степен аутономије у односу према краљу.
У време Ренесансе, Ла Рошел усваја реформистичке идеје, и почев од 1568., постаје седиште Хугенота, подстичући период слободе и просперитета до 1620. Остаће, међутим, забележено да је анжујски гроф, будући краљ Хенри III, 1572. поставио опсаду испред града. После више неуспелих покушаја, поставши у међувремену и краљ Пољске, напустио је опсаду. 1622. гроф Гиза поразио је рошелску флоту, којом је командовао Жан Гитон.
Град напослетку улази у сукоб са влашћу Луја XIII, када су топовска ђулад први пут размењена, 10. септембра 1627. године, са трупама оданим краљу. Уследила је затим опсада Ла Рошела 14. августа 1627., током које је кардинал Ришеље држао град у блокади до 1. новембра 1628. (дакле, 14 месеци), када се град најзад предао изгубивши право избора градоначелника и остале привилегије. Прогон великих размера над Хугенотима достигао је врхунац стављањем ван снаге Нантског едикта, који је укинио Луј XIV. Много Хугенота је тада избегло и основало нове градове, један од њих је и Њу Рошел.
1648. седиште оближње бискупије је пребачено у Ла Рошел. 1719. основана је трговачка комора.
Период који је затим уследио обележен је интензивним разменама са Новим Светом (Нова Француска у Канади, Антили). Била је то епоха трговине између Француске, Африке - где су морепловци набављали робове - и Антила.
За време Другог светског рата, Немачка је у Ла Рошелу оформила јаку подморничку базу (то је послужило као декор за филм Das Boot). Као јако немачко упориште, Ла Рошел је последњи француски град који је ослобођен на крају рата.
[уреди] Споменици и туристичка места
[уреди] Каналска кула
Једна од две знамените куле Ла Рошела.
Не зна се када је тачно саграђена. Према Клоду Масу подигнута је између 1378. и 1380. Према другим документима, то се збило између 1382. и 1390.
1651. једна експлозија је озбиљно оштетила кровну конструкцију и кружни пут.
1827. мала каналска кула је уништена. У њој се налазио чекрк који је држао тежак ланац којим је затваран уски пловидбени пролаз између две куле.
Рестаурација велике куле одиграла се тек пред крај XIX и на почетку XX века.
[уреди] Акваријум
Акваријум је 2001. године измештен у сам центар града. Један је од највећих европских акваријума. Неких 10 000 животињских врста из Атлантика, Средоземља, тропских мора... сакупљено у око три милиона литара воде! Можете посетити сајт акваријума у Ла Рошелу на следећој адреси: (www.aquarium-larochelle.com)
[уреди] Кула Свети Никола
Друга по значају кула у Ла Рошелу.
Има приближно петоугаону основу и висину од тридесет шест метара. Унутрашњост чине три осмоугаоне сале које се налазе једна изнад друге, од којих су две засвођене.
Првобитно, кула је била пободена на кољу, и изолована на води. Ниједан бедем је није повезивао са копном.
У другој половини XVI века изграђена је кула каквом је данас познајемо.
На боку куле може се видети почетак једне аркаде. Архитекта Лиш, који је био задужен за рестаурацију кула на крају XIX века, дошао је до закључка да је можда постојао један засвођен мост између Куле Свети Никола и мале каналске куле. Међутим, ниједна гравура нити текст не помињу такав један мост. Биће да мост никада није ни био изграђен.
[уреди] Кула са великим часовником
Велики часовник испрва је представљао улаз у утврђени град, који је био пробушен кроз првобитни бедем. У XIII веку његов назив је био капија Пароа или Пероа, јер је пружао улаз у предграђе с тим именом. Капију су, заправо, чинила два отвора пробушена кроз зидину. Већи је био намењен теретним колима, а мањи пешацима.
1478. изнад капије је постављен октогонални звоник.
1672. оба отвора су спојена у један лучни пролаз како би се олакшала циркулација.
1746. горњи део здања је порушен како би се на том месту изградио данашњи зидни часовник у стилу Луја XV, са научним и војним атрибутима.
Данас је у кули смештен Археолошки музеј, а она је и дан-данас једна од најважнијих тачки пролаза између кеја и старог дела града.
[уреди] Фењер кула
То је кула висока 55 метара; састоји се од два дела. Основу чини цилиндар висине 25 м, са пречником дужим од 15 м.
Унутрашњост чини више сала поређаних једна изнад друге. На унутрашњим зидовима се могу видети многобројни исписи и цртежи урезани у камену рукама енглеских, шпанских и холандских морепловаца који су тамо били заточени између XVII и XIX века.
Чинила је део средњовековног бедема, и подигнута је највероватније на месту једне пређашње куле. Градња је започета 1445., а завршена тек 23 године касније, тј. 1468. Налазила се на југозападу средњовековне тврђаве и служила је као светионик. У то време налазила се на самој ивици мора.
Остала је неоштећена након што је утврђење сравњено са земљом 1629., да би потом постала саставни део нових зидина 1689. Од 1900. до 1914., рестаураторским радовима, рађеним по пројекту Жиста Лиша, враћен јој је средњовековни изглед.
Различита имена куле:
Најстарији назив јој је Зауставна кула. Према неким изворима, морепловци су бивали разоружани одмах по доласку. Једна машина на Фењер кули узимала је топове са бродова, који су затим могли ући без претњи по град.
1568. у циљу ојачавања зидина, порушене су бројне цркве. Католици беху побегли изван градских зидина, али је 13 свештеника, ипак, ухапшено и заточено у кулу. Наредних недеља су заклани и бачени у море са врха куле. После тог трагичног догађаја кула је постала позната као Кула свештеника. Тај је назив добио још више на актуелности након што је разуларена маса заклала још четири свештеника 21. марта 1789.
Најзад, 1822. двојица актера "Завере из Ла Рошела" затворени су у кулу, пре него што ће над њима, заједно са још двојицом, бити извршена смртна казна у Паризу. Кула се отада једно време звала Кула четири водника.
[уреди] Култура
- Сваког лета, почев од 1985., град је домаћин фестивала Франкофоли
- Од 1973. године тамо се одржава Међународни филмски фестивал (други по броју посетила у француској, после Кана)
- Џез фестивал између две куле се одржава једанпут годишње
|
|
 |
|---|---|
Шанац  Бедем  Кула  Капија |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|
