10. септембар

Из пројекта Википедија

10. септембар (10.9.) је 253. дан у години по грегоријанском календару (254. у преступној години). До краја године има још 112 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Литература
6 Види још

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
28	29	30	31	1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	1
календар за 2006 г. цела година

1526. - Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, заузео Будим, који је постао седиште Будимског пашалука, провинције Отоманског царства у наредних 150 година.
1721. - Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
1906. - Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.
1939. - Канада је објавила рат Немачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у светски рат. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.
1942. - Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.
1943. - После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
1945. - Видкун Квислинг шеф марионетске норвешке владе (1942-45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.
1967. - Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
1976. - У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „ДЦ-9“ југословенске компаније ЈАТ северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.
1981. - Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.
1989. - Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.
1994. - Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.
1995. - Током ваздушне операције против босанских Срба, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бања Луке.
2000. - У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост измедју етничких Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.
2001. - Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.

[уреди] Рођења

1839. - Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар.
1855. - Роберт Колдевеј, немачки археолог.
1890. - Франц Верфел, аустријски писац.
1892. - Артур Комптон, амерички физичар. (†1962).
1927. - Има Сумак, перуанска певачица.

[уреди] Смрти

954. - Луј IV Прекоморски, француски краљ (*920)
1898. - Елизабета, аустроугарска царица, жена Франца Јозефа.

[уреди] Празници и дани сећања

1919. - У дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустро-Угарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу.
1974. - На основу споразума постигнутог у Алжиру, Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.