Web Analytics
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Колката - Википедија

Колката

Из пројекта Википедија

Меморијал краљице Викторије
увећај
Меморијал краљице Викторије

Колката (позната и под називом Калкута) је главни град индијске државе Западни Бенгал. Град има готово 5 милиона становника, а са метрополитенским подручјем око 14 милиона. Колката је била главни град Британске Индије до 1911. Након 1947. Колката је економски стагнирала, а од 2000. град поново економски јача. Колката се суочава са проблемима урбанизације, као што су сиромаштво, загађеност и саобраћајно загушење. Колката је пре била сматрана културном престолницом Индије, у којој су живели Рабиндранат Тагоре, Роналд Рос, Суба Чандра Бозе, Мајка Тереза, Сатјендранат Бозе, Јагдиш Бозе, Чандра Бозе и други.

Садржај

[уреди] Историја

Калкута као град палата у колонијално доба
увећај
Калкута као град палата у колонијално доба

Подручје је било насељено преко 2 хиљаде година. Историја града започиње доласком Британске источноиндијске компаније 1690., када је компанија започела са успостављањем трговине у Бенгалу. Британци су 1699. саградили тврђаву Форт Вилијам, која су користили као регионалну базу. Колката, која се тада звала Калкута је постала седиште једне од три британске области у Индији. Због сукоба са Французима у Индији тврђава је ојачана 1756. Наваб од Бенгала је протестовао због милитаризације, па је заузео Форт Вилијам тврђаву. Британци су након годину дана поново поново освојили тврђаву. Калкута је постала 1772. главно седиште Британске Индије. До 1805. исушене су мочваре, а Калкута је постала "град палата". Почетком 19. века Калкута се састојала од два града, британског и индијског. Од 1850их долази до убрзане индустријализације, посебно је постала позната по текстилној индустрији и преради јуте. Због индустрије улагало се у инфраструктуру, тј. железницу и телеграф. У граду се појавила и нова класа Индијаца, који су често били професионалци, читали новине, били англофили и најчешће припадали вишим хинду кастама. Калкута је временом постала центар индијског покрета за независност. Подела Бенгала из 1905. представљала је јако непопуларан потез, који је довео до протеста и бојкота енглеске робе. Због тих протеста, а и због административно неповољног положаја Калкуте главни град је 1911. постао Њу Делхи. Током Другог светског рата Јапанци су два пута бомбардовали луку. Храна је кориштена за војску, па су милиони у Бенгалу страдали од глади током 1943. Захтев за формирањем муслиманске државе је 1946. изазвао велике нереде и преко 2.000 мртвих. Подела Индије је довела до великог насиља и одласка великог броја муслимана у Источни Пакистан. У исто време у град је дошло стотине хиљада хиндуса.

Два начина транспорта у Колкати, трамвај и рикша
увећај
Два начина транспорта у Колкати, трамвај и рикша

[уреди] Клима

Налази се у зони тропске климе. просечна годишња темпаратура је 26,8°C. Лети темпаратуре често прелазе 40°C, а зими темпаратура пада на 12-14°C. Југоисточни монсуми доносе највише кише између јуна и септембра, а просечна годишња количина падавина је 1582 mm. Колката је много загађенија од других великих градова Индије.

[уреди] Економија

Колката је главни пословни и финансијски центар источне Индије и североисточних држава. Друга највећа берза у Индији је у Колкати. Некад је Колката била главни град Индије (до 1911), а после 1947. уследила је економска стагнација. Између 1960их и 1990их био је јако велики бег капитала, а многе фабрике су затворене. Либерализација индијске економије 1990их поправила је економску ситуацију. Економски опоравак предводи сектор информационих технологија.

[уреди] Демографија

Један од сламова у Колкати
увећај
Један од сламова у Колкати

Колката је имала 4.580.544 становника 2001., а 13,2 милиона са ширим подручјем. Процењује се да 2006. има 14,6 милиона становника. Главни језици су бенгалски језик, хинди и енглески језик. Хинду религији припада 77,68% становништва , а 20,27% су муслимани. Једна трећина становништва ужег дела Колкате живи у сламовима.

[уреди] Култура

Индијски музеј
увећај
Индијски музеј

Колката је била звана град палата. Има велики број грађевина из колонијалног периода. Индијски музеј је основао дански ботаничар 1814. и представља најстарији музеј Индије. У Колкати се налази Национална библиотека Индије са преко 2 милиона књига. Меморијал краљице Викторије представља грађевину коју је саградио Вилијам Емерсон између 1906. и 1921. ,а која је комбиновала могулски стил архитектуре са ренесансним елементима.


Милионски градови у Индији Flag of India
АграАхмедабад • Алахабад • Амрицар • Асансол • Бангалор • Бопал • Ченај • Коимбатор • Делхи • Данбад • Фаридабад • Хајдерабад • Индор • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур • Канпур • Кочин • Колката • Лакнау • ЛудијанаМадура • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • СуратВадодараВаранаси • Виџајавада • Визагапатнам

THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu