Именица

Из пројекта Википедија

Именице су речи којима је својствена категорија предметности, опредмећено својство и опредмећени процес. Њима именујемо појаве спољашњег света и нашег унутрашњег доживљавања.

Именице се деле на:

• опште - означавају скуп предмета који имају неке заједничке особине
• властите - служи као име сваком поједином човеку, животињи, географским појмовима итд.

Именице се још деле и на:

• конкретне (стварне) - означавају све оно што је опипљиво (бића, предмете)
• апстрактне (нестварне) - означавају особине, осећаје, стања, физичке и душевне моћи, радње, природне и друштвене појаве

Именице у српском имају три својства: род, број и падеж.

Род може бити мушки, женски и средњи. Род се одређује једноставно (у односу на нпр. немачки језик), именице које означавају мушко биће су мушког рода, а исто важи и за женски и средњи род.

Постоје и именице које су увијек у множини и те именице могу бити женског или средњег рода (Pluralia tantum).

Осим тога, у српском језику постоје и и збирне именице. Именице које означавају ствари или бића неодређеног пола имају род према завршетку речи:

• Именице мушког рода завршавају сугласником - (примери: хлеб, креденац, нож). Изузеци: тата, ауто (у свакодневном језику средњи род - иначе аутомобил - мушки род), вођа, фото
• Именице женског рода завршавају на а (оловка, трава, жена, секретарица ...), на ст (област, радост, кост, личност; изузеци прст, мост, баласт, пост, пласт, гост), на в (крв, љубав, нарав ...) и на ч, ћ, ђ, ж, ш (реч, ноћ, жеђ, раж, кокош...)
• Именице средњег рода завршавају на о или е - (весло, перо, дете)
• Pluralia tantum се појављује у облику множине, а означавају само један предмет.

Семантички, већина таквих предмета се састоји од два дијела који чине једну цјелину. Такве именице захтевају глаголе и придеве у множини. Оне припадају множини женског или средњег рода.

• • Облик множине женског рода - завршавају се на е (гаће, гаћице, панталоне, лестве, новине, маказе) или понекад на и (вести, груди)
  • Облик множине средњег рода - завршавају се на а (леђа, плућа, уста, врата, кола, носила). Све ове именице означавају предмете у једнини, а у деклинацији се понашају као језеро, море...
• збирне именице означавају скуп примерака схваћених као целина у којој се не издваја поједини члан тог скупа па примерке не можемо побројити. Те именице обично немају множину, а деклинација им је као деклинација именица средњег рода
  • збирне именице у којима се врши гласовна промена јотовање (цвеће, камење, грање, лишће, грмље, дрвеће, трње, грожђе)
  • збирне именице које се завршавају на ад и које означавају групу људи или животиња. Ове именице имају деклинацију женског рода на сугласник (перад, телад, сирочад)

Именице имају природни и граматички род. Природни род имају именице које означавају бића мушког и женског рода којима је природа одредила пол (дечак, девојчица). У природи не постоје бића средњег рода, па те именице имају граматички род (дете, пиле).

[уреди] Гласовне промјене

• Промене самогласника
  • Непостојано а
• Промене сугласника
  • Јотовање
  • Палатализација
  • Сибиларизација
  • Једначење по мјесту творбе
  • Једначење по звучности
  • Вокализација (промена л у о)

врсте ријечи

именица | замјеница | придјев | број | глагол | прилог | предлог | везник | рјечца | узвик