Зубна пулпа
Из пројекта Википедија
Пулпа зуба (латински: месо, медула), такозвана зубна медула, испуњава унутрашњост зуба и коријенских канала.
[уреди] Састав и облик пулпе
Пулпа се састоји од везивног ткива, крвних судова, нерава и лимфних судова. Нервни снопови се из унутрашње шупљине зуба простиру и у дентин зуба.
Популарно, пулпом се назива комплетна шупљина зуба са укупним садржајем, иако прецизније, пулпа представља само ткиво, тј. садржај те шупљине. Облик пулпе обично прати облик зуба у коме се налази. Код старијих људи пулпа је доста мања, што због старачких проблема са циркулацијом крви, што збок окоштавања зида шупљине зуба, док је код млађих људи пулпа доста већа и лоцирана тек око 2 mm од површине зуба. Неопрезним брушењем зуба, стоматолог може отворити шупљину пулпе, чиме је тај зуб практично девитализиран (мртав).
Анатомски посматрано, разликујеу се пулпа круне зуба и пулпа коријена.
[уреди] Пулпитис
Упала пулпе зуба се назива пулпитис. Један од најтежих задатака који се поставља стоматологу јесте да направи разлику између реверзибилног и иреверзибилног пулпитис, установи узрок и пропише одговарајућу терапију. Повремено долази до калцификације (закречења) ткива пулпе, које се назива дентикл и увелико отежава, а понекад и спрјечава обраду канала коријена зуба. Ова закречења се најчешће налазе случајно, прегледањем рентгенских снимака, док клинички симптоми наступају доста рјеђе, али такви зуби чешће реагују на механичке, термичке и хемијске надражаје у виду бола.
