Везивно ткиво

Из пројекта Википедија

Везивно ткиво , као врста ткива животиња, учествује у формирању и одржавању облика тела, повезује и окружује све органе и чини њихову унутрашњу потпорну мрежу.

Основу свих разноликих везивних ткива чине:

ћелије,
влакна и
међућелијска супстанца (матрикс).

Ова ткива су мезодермалног порекла и потичу од мезенхимске ћелије (ембрионална ћелија). За разлику од епителних, ћелије везивног ткива су мање или више просторно удаљене једна од друге и између њих се налази велика количина међућелијске супстанце. Иако удаљене ове ћелије се повезују или директно или преко ткивне течности која се налази између њих.

Врсте овог ткива су:

крв и лимфа,
влакнасто везивно ткиво,
хрскавичаво везивно ткиво и
коштано везивно ткиво.

[уреди] Крв и лимфа – течна везивна ткива

Крв и лимфа су не само једина течна везивна ткива него истовремено и једина везивна ткива која не садрже влакна. Крв кружи унутар крвних судова.

Улоге крви у организму су вишеструке мада се могу груписати у две основне

транспортна и
одбрамбена.

Транспортна улога крви огледа се у следећем :

пренос кисеоника из плућа и хранљивих материја (глукоза) из цревног система до других ткива;
пренос угљен-диоксида из свих ткива до плућа, а производе разлагања азотних једињења из ткива до бубрега;
пренос хормона од места њихове синтезе до ткива/органа на које делују.

Крв се састоји од:

крвне плазме (међућелијски матрикс) и
крвних ћелија:
- еритроцити,
- леукоцити и
- тромбоцити.

[уреди] Крв - крвна плазма

Крвну плазму највећим делом чини вода (91-92%). Најзначајније компоненте крвне плазме су протеини:

фибриноген,
имуноглобулини и
албумини.

Фибриноген стварају ћелије јетре и од њега настаје фибрин за време процеса коагулације. При повреди крвног суда фибрин ван крвних судова се таложи заједно са крвним ћелијама при чему се на површини издваја серум.

Имуноглобулини учествују у одбрамбеним реакцијама имуног система.

Албумини су транспортни протеини крвне плазме (преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и одржавају сталан осмотски притисак крви.

[уреди] Крвне ћелије

[уреди] Еритроцити

Еритроцити човека

Еритроцити (црвена крвна зрнца) обављају преношење кисеоника и угљен-диоксида. Код већине сисара зрели еритроцити немају једро ни органеле. Имају облик двоструко улубљеног диска чиме се њихова површина повећава и тиме олакшава размена гасова. Еритроцити су веома гипки – са лакоћом се прилагођавају неправилном облику капилара као и променама њиховог пречника. Ова особина еритроцита је веома значајна, јер је њихов пречник већи од пречника најмањих капилара.

У цитоплазми еритроцита присутно је око 33% хемоглобина – протеина за који се везују кисеоник и угљен-диоксид. Када је за њега везан кисеоник, хемоглобин постаје оксихемоглобин, а када је везан угљен-диоксид он прелази у карбаминохемоглобин. Ова два облика хемоглобина могу прелазити један у други. Уколико се, међутим, за хемоглобин веже угљен-моноксид, хемоглобин прелази у карбоксихемоглобин. То једињење више не може да прелази ни у један од претходна два облика.

Еритроцити живе око 120 дана, након чега остарели еритроцити бивају разложени у коштаној сржи или слезини. Еритроцити виших кичмењака стварају се у коштаној сржи, док се код нижих кичмењака стварају у слезини.

Процес стварања свих крвних ћелија назива се хематопоеза, док је стварање еритроцита -еритропоеза.

[уреди] Леукоцити

Леукоцити (бела крвна зрнца) се према изгледу једра и цитоплазме сврставају у две основне групе:

гранулоците , који имају сегментирано једро и грануле у цитоплазми и
агранулоците , чије је једро целовито, округло и у цитоплазми нема зрнаца - гранула.

У гранулоците спадају три типа ћелија:

неутрофилни,
еозинофилни и
базофилни леукоцити.

Агранулоцити су:

лимфоцити и
моноцити.

Леукоцити су у основи одбрамбене ћелије пошто учествују у:

одбрани организама од патогених организама (бактерија, гљива, протозоа, паразитских црва) и вируса,
у запаљенским процесима и алергијским реакцијама
имају способност фагоцитозе микроорганизама па се називају и фагоцити.

[уреди] Тромбоцити

Тромбоцити (крвне плочице) су ситна зрнца плочастог облика која не садрже једро и живе веома кратко. Имају веома важну улогу у коагулацији (згрушавању крви приликом повреде крвног суда, чиме се спречава отицање крви).

[уреди] Лимфа

Лимфа је безбојна течност, по саставу слична крвној плазми, али за разлику од ње лимфа садржи само леукоците. Циркулише кроз посебан систем канала – лимфоток. Лимфа представља посредника између крви и ткива:

преко ње до ћелија доспевају хранљиве материје, а у њу, такође, прелазе многи производи матаболизма који се узбацују из организма.

[уреди] Влакнасто везивно ткиво

Влакнасто везивно ткиво чине:

ћелије и
аморфна (без облика) међућелијска супстанца у којој су распоређена
многобројна везивна влакна.

Везивне ћелије могу да буду различитог облика – неправилног, звездастог, округлог, овалног.

Постоје две врсте везивних влакана :

колагена и
еластична.

Колагена влакна су чврста, дебела, савитљива али релативно нееластична и јака, док су еластична тања, разграната и еластична.

У односу на распоред везивних влакана у ткиву разликују се два типа влакнастог везивног ткива :

1. чврсто сачињавају везивна влакна збијена у паралелне снопиће; у зависности од типа влакана разликују се:

колагено у које се убрајају тетиве (везују мишиће за кости или мишиће међусобно ) и лигаменти (повезују кости) и
еластично чврсто везивно ткиво изграђује различите еластичне органе у телу, као што су плућа, крвни судови и сл.;

2. растресито је најзаступљеније ткиво у телу кичмењака; налази се како у органима тако и између њих, повезујући нерве, мишиће, кости, кожу, крвне и лимфне судове; у том ткиву се назомилавају масти (резерва енергије), пигменти и леукоцити.

[уреди] Хрскавичаво ткиво

Хрскавичаво ткиво сачињавају:

крупне хрскавичаве ћелије:
- хондриоцити и
- хондриобласти и
међућелијска маса у којој су
влакна.

Хондриобласти су младе, још незреле хрскавичаве ћелије од којих постају хондриоцити – потпуно зреле, диференциране хрскавичаве ћелије. Хрскавичаве ћелије су распоређене у групицама, најчешће по две .

Разликују се три врсте овог ткива:

хијалина хрскавица,
мрежаста хрскавица и
влакнаста хрскавица.

Хијалина (стакласта) хрскавица сачињава хрскавичави скелет риба, као и хрскавицу носа, душника и зглобова човека.Ове хрскавице има највише у организму одраслог човека.

Мрежаста (еластична) хрскавица је присутна у ушној шкољци, гркљану, док се влакнаста хрскавица налази у зглобовима и између кичмених пршљенова. Влакнаста хрскавица садржи крупна колагена влакна.

[уреди] Коштано ткиво

Коштано ткиво је изграђено од:

коштаних ћелија:
- остеобласти,
- остеоцити и
- остеокласти и
чврсте коштане масе (међућелијска супстанца).

Остеобласти одговарају хондриобластима хрскавичавог ткива, а остеоцити су зреле, диференциране коштане ћелије. Остеокласти разарају коштану масу и омогућавају њено непрекидно обнављање. Сва три типа ћелија учествују у расту костију у њиховом зарастању после прелома.

Коштана маса се састоји од:

органске материје осеина,
колагених влакана и
минералних материја ( највише соли Ca и P).

[уреди] Грађа кости

На површини кости налази се везивна опна – покосница. Испод ње је компактна коштана маса која према унутрашњости кости прелази у сунђерасту коштану масу. Компактна коштана маса прожета је великим бројем уздужних и попречних, међусобно повезаних каналића. Уздужни канали називају се Хаверзови канали, око њих се налазе концентрично распоређене коштане ћелије, а кроз њих пролазе крвни судови и нерви .

[уреди] Литература:

Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.