Домородачки народи Аустралије

Из пројекта Википедија

Домородачки народи Аустралије (домородачки народи Аустралије сматрају увредљивим термин Абориџини, који се често користи за групно именовање свих домородачких народа Аустралије) насељавају свој континент најмање 30.000 година. Према мишљењима научника на континент су се населили још у време последњег Леденог доба. Тада су велика острва Нова Гвинеја и Борнео били већи него данас, а морски пролаз између њих и Аустралије много ужи. Сумња се да су преци данашњих аустралских домородаца у Аустралију дошли из тих подручја. Премда данашњи Папуанци и суседни Меланезијци имају црну пут попут Аустралаца, физичке разлике су ипак очите, и на први поглед лако их је разликовати. Типови културе су такођер различити, но они могу настати услед различитих климатско-географских услова. Језично се Аустралци данас класифицирају у породицу 'Аустралиан'.

[уреди] Друштвена организација и систем сродства

Домороци Аустралије подељени су на више стотина племена, говорило се око 600 језика. Некада их је било много више него данас, многи су нестали или су асимилирани у савремено аустралско друштво. Свако њихово племе говорило је властитим језиком, а и разне локалне групе су вероватно развиле посебне дијалекте. Домороци су били организирани по маленим бандама или породичним групама. Свака је имала вођу, обично старијег искуснијег мушкарца. Њихове социјалне породице састојале су се од очевог оца и често од његовог брата или браће, они се по њиховом систему сродства такође називају 'очев отац'; његове жене или жена; оца; и можда његове браће (то су ујаци). Отац се у њиховој терминологији често назива 'дететов отац'. Вођа овакве групе одлучује где ће се и када поставити логор, односно кренути даље, и у ком смеру. Вође су требале добро познавати племенску територију, где има воде, где се и када може нешто уловити или пронаћи за храну. Омладина је била подвргавана иницијацијама, често веома захтевним операцијама као што су субинцизија, клиторидектомија, па чак и одсецање једног тестиса. Сва њихова племена, осим племена Бад имала су тотемске кланове. Кланови су били подељени унутар две женидбене класе

[уреди] Обичаји

Абориџинијски бумеранг

Домороци се баве ловом и сакупљањем. Копље и бумеранг били су њихово главно оружје. Обални домороци сакупљали су мекушце, као шкољке и ракове. У пустињским пределима хватали су животиње, птице и разне рептиле. Сва ловина коју је ловац ухватио делила се са читавом групом. Храна се припремала над отвореном ватром. Сакупљање биља и семења такође је било значајно. Попут калифорнијских племена, и Абориџини су знали млевењем неког семења произвести брашно. Неки логори ових домородаца знали су имати 6-10 особа, а било их је чак до 400. Њихове колибе од коре дрвета познате су под именом 'гунyах'. Количина хране без сумње је утицала на величину логора. Сваки дан чланови банде одлазе из логора у потрагу за храном, да би се затим враћали назад и делили је са осталим члановима. Главна свечаност позната је под именом corroboree, а музички инструменти didgeridoo, штапићи за ударање и звечке. Веровали су и у реинкарнацију. Након смрти душа се поновно враћа на земљу у облику неке животиње.