Домицијан

Из пројекта Википедија

Тит Флавије Домицијан (рођен 24. октобра 51, убијен 18. септембра 96. године) био је римски цар из рода Флавијеваца.

Домицијан је био Веспазијанов син са његовом женом Домицилом. Домицијанов брат био је Тит, кога је и наследио 81. године.

[уреди] Младост

Домицијан је био рођен у Риму, у време док је његов отац био само војни комадант. Добио је добро образовање сенаторског сталежа. Био је упућен у право, реторику и књижевност. У биографији цара Домицијана, Светоније га описује као ученог младића који је лепо говорио. За разлику од свог брата, Тита, Домицијан се није укључио у велике ратне операције које је водио њихов отац, Веспазијан.

Током 69. године, познате под именом Година четири цара, Домицијан је био представник Флавијевске фамилије пре него што су Веспазијан и Тит стигли у Рим.

70. године, Домицијан је успео да изазове развод Домиције Лонгине, како би се оженио њом. Њен муж није могао спречити Домицијанову жељу. Домиција Лонгина је била једина кћи чувеног војсковође Гнеја Домиција Корбулона, једне од жртви Нероновог терора и човека са беспрекорном репутацијом.

Домицијан је у раној фази Веспазијанове владавине имао само почасне дужности, као млађи син. Био је конзул, али није имао војну команду. Током Титове владавине, ситуација је била слична или иста, будући да нико у њему није видео будућег цара. Али Домицијан је сигурно гајио ту амбицију. Док је Тит умирао, Домицијан је обезбедио подршку преторијанске гарде.

[уреди] Владавина

Током Домицијанове владавине дошло је до инфлације. Сребрни денар је изгубио вредност. То је изазвало повећање пореза, што је наравно довело до незадовољства. С друге стране, Домицијан је улагао велики новац у улепшавање Рима, који је још увек патио од последица великог пожара из 64. године и од Грађанског рата 69. године. У Домицијаново доба је рестаурисан Јупитеров храм на Капитолу, као и царска палата на Палатину.

85. године Домицијан је самог себе именова за доживотног цензора, надзиратеља морала у Риму. Али царев живот је био веома раскалашан. Сам је варао жену а и она њега. Коначно, Домиција Лонгина је ухваћена са глумцем Парисом, он је убијен а царица је протерана после брзог развода. Домицијан се онда заљубио у своју братаницу Јулију Флавију. Опет је изазвао њен развод. Али Јулија Флавија је умрла током абортуса. После тога Домиција Лонгина је поново позвана у царску палату, иако се Домицијан није никада с њом поново оженио.

Домицијан је био обузет уметношћу и играма. Основао је Капитолинске игре 86. године. По угледу на Олимпијске игре, оне су се требале одржавати сваке четири године. Поред тога, цар је био велики љубитељ гладијаторских игара.

Домицијан је имао велико упориште у војсци. Ипак, никада није прошао кроз традиционално војничко образовање и није водио римску војску у велике победе. Ипак, неколико тријумфа је прославио, над Хатима, и над Британцима. Некада се ови тријумфи оцењују као пропагандни потези. Током Домицијанове владавине вођени су ратови против Дачана на дунавском лимесу. Рат је завршен споразумом да Децебал и његови Дачани неће прелазити Дунав, а Домицијан се обавезао да ће исплаћивати новчани принос овом варварском краљу.

При крају своје владавине, Домицијан је све теже контролисао своју суровост. Јевреји и хришћани су били жестоко прогањани током његове владвине. Изгледа да је патио од параноје, што га је довело до тога да убије више угледних сенатора и витезова. Своју владавину је завршио у рату са сенатом. Остао је забележен у историји као један од најнепопуларнијих римских царева.

Домицијан је убијен 96. године, у септембру. Заверу су организовале присталице сената, као и неке слуге његових жена. Наследио га је Нерва, кога је сенат именовао. Сам Домицијан је претрпео damnatio memoriae.