Дачани

Из пројекта Википедија

Дачани (Даци; енг. Dacians).- Трачка племена настањена претежно на подручју данашњих држава Румунија и Молдавија. Дачани заједно са осталим Трачанима припадају трачко-илирској грани Индоевропљана. Савремени Молдавци, Румуни и разне групе Влаха (Аромуна или Арумуња) њиховог су порекла. Подручје старе Дакије било је пространије од данашње Румуније. Разна дачка племена ујединила су се око 60. п.н.е. Рим ово подручје осваја од 101.-107. године, у доба цара Трајана, који је водио два дачка рата: Први дачки рат и Други дачки рат.

Садржај

1 Имена
2 Територија
3 Праисторија
- 3.1 Трачани и Дачани
- 3.2 Сусрет са Персијанцима и обичаји
4 Списак племена

[уреди] Имена

Гети и Дачани

Кроз историју везану уз Румунију јављају се често два имена, то су Дачани (лат: Daci, енг. Dacians) и Гети (Getae), имена која могуће означавају исти народ, али и не мора бити, па постоји сумња да су Гети један њихов део. На картама се налазе имена оба племена, а данашњи их историчари често називају 'Geto-Dacians' (Гето-Дачани). Име Getae јавља се већ у 9 веку п.н.е па до 2. века нове ере. Назив Дачани јавља се код Римљана и много је млађи, негде почетком 1. или 2. век пне, па до 2. века нове ере.

[уреди] Територија

Дација 82. пне.

Дачани су настањивали подручје које је граничило рекама Тиса и Дњестар, Старом Планином (Балкан) и Црним морем. Овај њихов крај називан је 'карпарско-дунавским' подручјем јер је укључивао Карпатске планине и доњи ток Дунава.

[уреди] Праисторија

Индоевропљани, којима сви Трачани припадају заједно са Илирима, мигрирају са степа северно од Црног мора и заузимају цело подручје Европе. Придошлице асимилирају у прастановнике и намећу индоевропски језик. Након процеса сепарације и индивидуализације настају нови народи као што су Хелени (Грци), Италици, Келти, Германи, Илири и разне словенске групе. Дачани су такође један такав народ који се комплетно индивидуализовао на Карпатско-Дунавском територији почетком Гвозденог доба, то јест у 9. веку пне.

[уреди] Трачани и Дачани

Дачани се најчешће сматрају северном граном Трачана. Ова чињеница темељи се на неколико старогрчких текстова. Када су древни Грци који су своје северне суседе звали Трачанима, срели Гете, установили су да су у питању језик и обичаји сродни Трачанима, записали су их као трачанско племе. О језику Трачана и Дачана зна се мало. Што се тиче локације Трачана они су настањивали подручје између реке Вардар, Старе планине, и Егејског, Мраморног и Црног мора. Језици им вероватно нису били исти, тек сродни, што су били и по обичајима. Овакав случај не би био редак, у ствари веома је чест, а узрок му лежи у миграцијама и контактима са другим језичним и културним заједницама.

[уреди] Сусрет са Персијанцима и обичаји

Веома важне податке о Гетима налазимо код Херодота. Они се спомињу приликом похода Дариjа I против Скита, збило се то 514. године пне. Дарије I велики краљ Персијанаца, организовао је велику казнену експедицију против Скита. Прешао је Босфор са великом војском и наставио свој пут на север. На свом путу наилази на Трачане које покорава без борбе. Успротивише му се тек Гети које је Дарије ипак поразио. Херодот нам о Гетима надаље говори да узгајају конопљу од које производе своју одећу, а њихову земљу (Дакија) назива 'земљом меда'. Гети су били велики узгајивачи пчела.