Гепиди
Из пројекта Википедија
Гепиди су били германско племе које је познато по томе што су поразили Хуне након смрти Атиле. Гепиди се најпре спомињу око 260. године, кад су заједно са Готима напали Дакију у коју се коначно насељавају у VI веку.
Садржај |
[уреди] Хунски вазали
Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши Хунски вазали учествовали су у чувеној бици 20. јуна 451. године на Маурикијевим пољима (Campus Mauriciacus), коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II , који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти године 454. Гепиди и Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и побиједили их.
[уреди] На врхунцу моћи
Тиме су добили хунске територије у Дакији, а са Римским царством су склопили частан мир. Уследила су ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути. Зенит достижу око 537. године када заузимају Срем и околину Београда.
[уреди] Сукоби са Лангобардима
Византијско царство се удружује 546. године са Лангобардима (још званим и Ломбардима) да би истјерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели на територији данашње Славоније. Тиме се отварао простор продору Словена и Авара. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде у једној бици, али непријатељства су се настављала.
[уреди] Коначан пораз од Авара
Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Авари су то учинили са таквим успехом и суровошћу да су Лангобарди, уплашени новим савезницима, отишли према Апенинском полуострву (зауставили су се у данашњој Ломбардији, којој су дали име). Авари су тиме коначно поробили Гепиде 567. године, отворивши потпуно простор продору Словена.
