Гари Каспаров
Из пројекта Википедија
Гари Кимович Каспаров (Баку, Азербајџан, 13. април 1963.), светски шаховски првак 1985. - 2000.
На светској рејтинг листи дошао је на прво место (испред тадашњег светског првака Анатолија Карпова 1983. године и до данас (фебруар 2006.) непрекидно је први. Значајан и по свом политичком деловању у корист реформи и демократије у СССР-у односно Русији од друге половине 1980-их.
Садржај |
[уреди] Ране године
Гари Каспаров рођен је као Хари Вајнштајн. Отац му је био Жидов, а мајка Арменка, девојачког презимена Каспарјан. Родитељи су му се рано развели и мајка је своје презиме променила у руску варијанту Каспаров. Са 12 година Хари је узео мајчино презиме и "русифицирао" име.
Рано је скренуо пажњу на себе изузетним талентом. Од 1974. учи у шаховској школи коју је водио бивши светски првак Михаил Ботвиник. Године 1976., као тринаестогодишњак, освојио је првенство СССР за играче до 18 година.
Светска шаховска јавност га је упознала године 1979. када је убедљиво победио на турниру у Бања Луци. Следеће године призната му је титула велемајстора. Брзо је напредовао. Године 1982. на првенству СССР поделио је прво место са Лавом Псахисом.
Уз професионално играње шаха, био је одличан студент англистике. Радо чита поезију и напамет зна многе песме Јесењина, Љермонтова и Јевтушенка. Физички је снажан, игра фудбал и вози бицикл.
У мечевима кандидата 1983. г. постиже уверљиве победе. У четвртфиналу побеђује Бељавског 6-3, у полуфиналу Корчноја 7-4, и у финалу Смислова 8,5-4,5. (Смислов је тада имао 62 године. Био је етски првак 1957-1958, пет година пре Каспаровљевог рођења!)
[уреди] Пет мечева с Карповом
Каспаров је са 21 годином био најмлађи играч који је играо меч за првенство света. Насупрот њега био је Анатолиј Карпов, светски првак од 1974, са 33 године на врхунцу снага.
Необичним сплетом околности, у току шест година Каспаров и Карпов ће одиграти чак пет мечева за светско првенство. Обојица у то доба далеко надмашују све остале светске шахисте. У тим мечевима су одиграли укупно 144 партије.
[уреди] Први меч: 48 партија!
Ово је најдужи меч у историји шаха, и то ће сигурно задуго и остати. Имао је изразито необичан ток и још необичнији завршетак.
Играло се по правилима усвојеним 1974: игра се док један играч не постигне шест победа, без ограничења трајања меча. У случају пораза, бивши светски првак има право на реванш-меч у року од годину дана.
Меч је започео у Москви, у јесен 1984. Каспаров је започео самоуверено, агресивном игром која му је до тада доносила успех. То је међутим било лакоумно против изврсно припремљеног Карпова, врхунског мајстора обране и дубоке стратегије. Хладнокрвно је одбијао нападе и постизао позициону предност. Након девет партија резултат је био 4:0 за Карпова и изгледало је да је све готово.
Тада Каспаров нагло мења тактику. Почиње играти солидно, без ризика, изазивајући противника да напада како би постигао још две победе. Карпов међутим не жели преузети већи ризик, вероватно у нади да ће посве понизити младог противника победом од 6:0. Резултат је била серија од 17 ремија!
Затим је Карпов добио 27. партију и повео 5:0. Коначно, међутим, Каспаров долази до победе у 32. партији. Следи нова серија од 14 ремија! Каспаров је невероватно хладнокрвно спутавао своје темперамент, Карпов је био једнако невероватно непродоран.
Играло се већ пети месец и оба играча су била исрцпљена. Онда Каспаров добија две партије заредом, 47. и 48, и смањује на 3-5. Меч наједном опет постаје напет; године 1978. Карпов је против Корчноја водио 5:2, затим је Корчној изједначио, да би Карпов ипак добио 32. партију и тако победио са 6:5.
Советска шаховска федерација се тада одлучила не необичан потез: затражили су од председника ФИДЕ Florencia Campomanesa да меч прекине, јер су оба играча потпуно исцрпљена. Предложено је да се меч поништи, и да се након шест месеци игра нови. Оба играча су то прихватила; обојица су касније тврдила да су били изманипулисани. Карпов је свакако био у кризи, а Каспаров је ипак још увек требао добити три партије, а да не изгуби ниједну.
[уреди] Други меч: Каспаров првак света
Одлука о прекиду изазвала је лавину полемика у шаховском свету, али била је дефинитивна. Тако, након паузе од шест месеци, актери су се поново сусрели у Москви. Правила су у међувремену била промењена: дужина меча ограничена је на максимално 24 партије, са тим да се меч прекида ако неко постигне шест победа. у случају да је након 24 партије резултат неодлучан, светски првак задржава титулу. Остало је и право првака на реванш.
Борба је била врло напета и изједначена. Након 23 партије, Каспаров је водио 12-11. Последњу партију Карпов игра на све или ништа, али губи; тако Каспаров, стар 22 године, постаје 13. првак света, најмлађи у историји!
Велемајстор Дражен Маровић писао је тада у Шаховском гласнику да је Каспаров заслужено победио. Био је енергичан и досетљив, са теоријским новинама и збуњујућим жртвама. Бијелима је успевао захватити иницијативу, црнима се одлично бранио у дамином гамбиту и шевениншкој варијајанти сицилијанке.
[уреди] Следећа три меча
Карпов је имао право на реванш, и тако је непуних годину дана након претходног игран и трећи меч. Каспаров побеђује 12,5-11,5.
Не пролази ни годину дана, а велики противницу се поново сусрећу. Карпов је победом у мечу кандидата остварио право на нови меч. Овог пута Каспаров је био пред поразом. При резултату 11-11, грубим превидом губи 23. партију. Карпов води 12-11 и треба му реми у последњој партији, док Каспаров мора играти на победу. За разлику од Карпова у другом мечу, он успева победити. Ту је партију, најважнију у својој каријери, добио у Карповљевом стилу: дугорочном игром на ситне предности успео је довести до победе мало бољу завршницу. Нерешеним резултатом у мечу сачувао је наслов.
У то је доба Каспаров оптужио ФИДЕ за пристраност према бившем прваку. Дражен Маровић је у Шаховском гласнику изразио мишљење да има право: Каспаров је двапут бранио титулу у две године, колико Карпов у 10 година.
О току меча Маровић је коментарисо да Каспаров по својој нарави подсећа на Аљехина и Таља: креативан, нагао, импулзиван, често и непромишљен. Па су слабости Аљехину донеле поразе у првом мечу са Ејвом, а Таљу у другом мечу са Ботвиником. Ова двојица су, као и Карпов, били методични, дисциплинарни професионалци.
Три године касније, Карпов је поново изазивач, победивши конкуренте у мечевима кандидата. Меч је опет био неизвестан до краја. Каспаров побеђује 12,5-11,5.
[уреди] Политика: наставак (шаховског) рата другим средствима
Доба гигантомахије Каспарова и Карпова уједно је и доба великих промена у СССР, коначно и његовог распада и рушења комунизма. Два велика противника нашла су се и политички на супротним странама.
[уреди] Ватрени заговорник демократије
Карпов, који је два пута обранио совјетску домовину од насртаја емигранта Виктора Корчноја био је миљеник старог система. Имао је неколико политичких функција, био је и потпредседник совјетске (а затим руске) шаховске организације.
Насупрот томе, Каспаров од почетка перестројке јавно делује, пружајући одушевљену потпору Горбачовљевим реформама, а затим и Јељцину. Касније се међутим разочарао у обојицу.
Њихово супарништво је 1990-их година довело и до борбе за власт у Руској шаховској организацији, а и ФИДЕ је у ту борбу била уплетена.
Карпов је у првој половини 1990-их година више пута посећивао Србију и Црну Гору. Играо је на међународним такмичењима за екипу Агроуниверзала из Земуна. Врхунац подршке Србији било је одигравање симултанке у окупираном Вуковару 1995. г.
Насупрот томе, Каспаров је изражавао снажну подршку Хрватској. Више пута је долазио на одмор и припреме за мечеве на Црвени оток крај Ровиња. Играо је за екипу Борово Вуковар.
[уреди] Раскол у светском шаху 1993.
Године 1993. долази до велике кризе у такмичењима за светско првенство, која до данас није разрешена. ФИДЕ је по уобичајеном саставу организовала мечеве кандидата. Победник је био Енглез Нигел Шорт, који је у полуфиналу победио Карпова, а у финалу Јана Тимана.
[уреди] Меч Каспаров-Шорт
До сукоба је дошло када је Каспаров одбио играти меч у граду који је изабрала ФИДЕ, незадовљан понуђеним наградним фондом; склопио је уговор о игрању меча у Лондону, уз двоструко већи наградни фонд. Шорт се са тиме сложио. Администрација ФИДЕ, љута због нарушавања њеног ауторитета, повукла је драстичан и бесмислен потез: објавила је да Каспарову одузима титулу првака, а Шорту право изазивача, и да ће мећ за испражњено место првака у Амстердаму играти Карпов и Тиман.
Каспарав и Шорт, и још неколико врхунских играча, основали су ново удружење, Proffesional Chess Players Association (PCA), која је била формални организатор њиховог двобоја. Тако су године 1993. одиграна два меча. Каспаров је победио Шорта 12,5:7,5 и обранио титулу, а Карпов Тимана 12,5:8,5. Тако је дошло до ситуације као у професионалном боксу, са два првака у различитим верзијама. Ипак шаховски свет је титулу признавао само Каспарову.
[уреди] Меч Каспаров-Ананд 1995.
Администрација ФИДЕ остаје тврдоглава. ФИДЕ и ПЦА организују свака свој кандидатски циклус.
У организацији ПЦА одигран је крајем 1995. меч Каспаров-Ананд. Играло се на бољи резултат из 16 партија. Првих осам партија завршено је ремијем. Девету партију добија Ананд. У десетој, Каспаров играјући белима, налази теоријску новост са жртвом скакача у 11. потезу у отвореној варијанти шпањолке. Касније жртвује и топа и побеђује.
Одлучујућом се показала слиједећа, 11. партија: Каспаров црнима игра змајеву варијанту сицилијанке. У посве једнакој позицији, Ананд одбија понуду ремија; форсирајући, упада у једноставну замку и губи. Након тога Каспаров је добио још двије партије и остварио побједу 8-5.
Нешто касније у организацији ФИДЕ одигран је меч Карпов-Камскy, који је Карпов увјерљиво добио. ФИДЕ је имала великих проблема у налажењу организатора тог меча, којег шаховска јавност не признаје.
Занимљиво је да су Камскy и Ананд одиграли два меча кандидата: у верзији ФИДЕ у четвртфиналу побиједио је Камски са 6:4, а у верзији ПЦА у финалу победио је Ананд са 6,5:4,5.
[уреди] Хаос и самовоља
ФИДЕ, која има финансијске проблеме, нагло је изменила систем такмичења; титула "првак света ФИДЕ" изгубила је досадашњи смисао.
ПЦА је такође запала у проблеме због међусобног супарништва врхунских играча, различитих интереса спонзора и притиска ФИДЕ. Каспаров, каризматична особа и одличан у односима са медијима и спонзорима, практички сам доноси одлуке, као што је то чинили светски прваци у раздобљу 1886-1946. г.
Почетком 1998. било је објављено да ће Ананд и Крамник, други и трећи на ранг листи, играти меч кандидата, након чега ће победник играти меч против Каспарова. Под притиском председника ФИДЕ Киршана Иљужминова, међутим, Ананд је одустао од меча.
У ПЦА долази до раскола. Каспаров хитро распушта ту организацију и уз помоћ шпанског богаташа и шаховског мецене Луиса Рентера оснива нову организацију Worls Chess Council (WCC). За Анандовог заменика именован је Алексеј Широв; врхунски играч, који је добио шпанско држављанство, што је свакако утицало на одлуку.
У организацији WCC одигран је средином 1998. меч Широв-Крамник; Широв побеђује 5,5:3,5. Меч Каспаров-Широв био је најављен за октобар 1998, међутим бива одгођен јер долази до сукоба Каспарова и Рентера. На крају меч није ни одигран. WCC је нестала са сцене.
[уреди] Меч Каспаров-Крамник 2000: губитак титуле
Тек пет година након претходе обране титуле, организован је меч у ком је Каспаров бранио титулу. Изазивач је овога пута Крамник. Спонзор и организатор био је BrainGames Network (BGN). Играло се опет 16 партија.
Крамник је разрадио савршену тактику: од почетка игра на "умртвљење" позиције, избегава компликације у којима Каспаров ужива и чека да се противник "истрчи". То је била тактика коју је примењивао Карпов, али Крамник је имао више успеха.
Каспарова је изневерила креативност: у 15 одиграних партија није добио ниједну! Крамник је добио две, 13 је било реми, и тако Крамник постаје светски првак.
[уреди] И даље број један на ранк листи
Кроз све те године, а и након губитка титуле, Каспаров, уз ретке падове, бележи изврсне турнирске резултате. То се наставило и након губитка титуле у мечу. Држи прво место на светској ранк листи непрекидно од 1983. На листи од јула 2005. има 2812 бодова, док другопласирани Ананд има 2788. Јула 1999. имао је ранк 2851, што је највиши домет у историји. Крамник је једини који је, осим Каспарова, прешао 2800 бодова (у раздобљу од јула 2001. до априла 2003.).
[уреди] Мечеви против рачунара
Каспаров је одиграо неколико значајних мечева против рачунарских програма, који су почетком прве деценије постали толико јаки да добијају већину партија и против водећих велемајстора.
У фебруару 1996. играо је меч у шест партија против ИБМ-овог рачунала Deep Blue. Изгубио је прву партију, али затим добија три партије уз два ремија.
Маја 1997. губи меч против побољшане верзије Deep Blue. При резултату 1-1 уз три ремија, изгубио је последњу партију након грубе грешке у отварању. Дуго времена након тог меча Каспаров, а и други велемајстори, изражавали су сумњу да је ИБМ варао, тако што је неки велемајстор у тајности проверавао потезе које је рачунар изабрало. Програми, наиме, рачунају варијанте стотину милиона пута брже од човека, али понекад се изгубе у позицијама где је потребна далекосежна стратегија, па људска интуиција надвладава.
Deep Blue је био посебан рачунар састављено до 50 PC-а, спојених у целину само за ову намену. Након тога такви рачунари се више не појављују. Големим напретком снаге PC-а, врхунски шах сада играју и програми који рада на стандардним рачунарима.
Новембра 2003. играо је меч у четири партије против програма X3Д Фриц, који је на основу претходних резултата имао ранк 2807. У мечу су кориштени виртуелна табла, 3D наочаре и систем за препознавање гласа. Меч је завршен нерешено, 1:1 уз два ремија.
Овај програм рачуна сто милиона потеза у секунди, док чак и светски првак не може рачунати више од два потеза у секунди. Након што су програмери унапредили игру шаховских програма пуно више него што је то још 1980-их изгледало могуће, можемо рећи и да је Каспаров обранио част хомо сапиенса и демонстрисао задивљујућу моћ људске интуиције!
[уреди] Излази шахиста, улази политичар?
У марту 2005, након победе на великом турниру у Линаресу, Каспаров је објавио да напушта шах, и да ће се посветити политичкој каријери, јер сматра потребним »учинити све у мојој моћи за отпор диктатури Владимира Путина«. Водећи је члан групе либералне опозиције Комитет 2008.
[уреди] Литература
- Димитрије Бјелица: Драма у Подмосковљу, Београд: Књижевне новине, 1986.
- Едуард Гуфељд и Димитрије Бјелица: Гари Каспаров. Звијезда из Бакуа, Београд: Књижевне новине, 1987.
- Гари Каспаров: Моје партије, Загреб: Спортска трибина, 1984.
- Гари Каспаров и А. Никитин: Сицилијанска обрана. Моје најјаче оружје, Загреб: Спортска трибина, 1986.
- Гари Каспаров: Моји велики претходници, 1. књига: Од Стеинитза до Аљехина, Загреб: АГМ, 2004.
- Славко Пелех: На путу до врха: Каспаров - Ананд : Неw Yорк 1995, Загреб: Инмедиа, 1996.
[уреди] Спољашње везе
- 2110 Каспарове партије на chessgames.com
- Стотину Каспарових позиција
- Најава Каспарова за повлачење из шаха
- Светско првенство у шаху 1985
- Каспарова политичка убеђења
- Више и Каспаровом повлачењу на Недеља у шаху и База података шаха
-
- The Great Game, о повлачењу и политици у Русији
- Fischer's Price, o Бобоју Фишеру
- Stop the Moral Equivalence, о тероризму
- Putinocracy, о Путиновом режиму
- Man vs. Machine, о партији против рачунара
- The War Is Not Yet Won, о рату у Ираку
