Вук Драшковић
Из пројекта Википедија
Вук Драшковић рођен је 29. новембра 1946. у селу Међа (Банат, Војводина, Србија) у породици колониста из Херцеговине. Основну школу завршио је у Фојници, гимназију у Гацку, а Дипломирао на Правном факултету у Београду 1968. Ожењен је супругом Даницом Драшковић. Говори енглески и руски језик.
Тренутно обавља функцију Министра спољних послова Србије.
Садржај |
[уреди] новинарство
Од 1969. до 1980. био је новинар у националној агенцији „Танјуг“. Скоро три године радио је и као дописник из афричких земаља. У том периоду објављује и своје прве књижевне приче, као и есеј Ја, малограђанин.
[уреди] књижевност
Новинарство је напустио 1980. и посветио се књижевности. Његови романи били су југословенски и балкански бестселери. Неки од њих преведени су на енглески, француски, руски, грчки, румунски, чешки и још многе језике.
- Судија (1981.)
- Нож (1982.) - Роман који прати покушај муслиманског младића да открије своје корене, али открива нешто много значајније. Екранизовано 1999. у филм Нож
- Молитва
- Молитва 2
- Руски конзул
- Ноћ ђенерала (1994.) - роман који описује судбину и последње дане генерала Драже Михаиловића
- Одговори
- Којекуде Србијо
Године 2001. објавио је књигу говора, интервјуа и писама под називом "Подсећања".
[уреди] политички ангажман
1989. године заједно са Мирком Јовићем и Војиславом Шешељем оснива политичку странку СНО, али због супростављених ставова та се странка распада на три партије. Са Војиславом Шешељем је у кумовском односу.
Вук Драшковић 1990. оснива странку Српски покрет обнове. Од тада, он предводи демократску опозицију Србије у десетогодишњој борби против режима Слободана Милошевића. Био је највећи противник рата у Југославији, ратних злочина и етничког чишћења. Милошевићев режим поубијао је десетине челних људи Српског покрета обнове, а Вук Драшковић је два пута хапшен (1991. и 1993.). Први пут је ухапшен после деветомартовских демонстрација 1991. када је провео три дана у затвору. Други пут је ухапшен са супругом Даницом, када су осуђени на два месеца затвора и када су преживели најсуровију полицијску тортуру. Он и његова супруга Даница ослобођени су захваљујући притиску водећих државника и органа међународне заједнице. Између осталих, за слободу Вука Драшковића и његове супруге најодлучније су се заложили амерички председник Бил Клинтон, руски председник Борис Јељцин, француски председник Франсоа Митеран и његова супруга Данијела, грчки премијер Константин Мицотакис, британски премијер Џон Мејџор и многи још.
Године 1996.-1997. заједно са Зораном Ђинђићем и Весном Пешић, предводио је коалицију Заједно.
У октобру 1999. ("Ибарска магистрала") и јуну 2000. (Будва) организована су два атентата на Драшковића, када су убијена четворица његових најближих сарадника.
[уреди] политички ставови
- Заговорник је увођења монархије у Србију
- Инсистира на кантонизацији Косова, још од 1990.
- Заговорник је приступања Србије и Црне Горе „Партнерству за мир“ и НАТО-у, као и укључењу државе у борбу против глобалног тероризма.
- За свестране је односе сарадње са САД, Европском унијом, Русијом, Јапаном, Кином, земљама "трећег света" и балканским суседима.
- Још 1996. године, Вук Драшковић се изјаснио за испуњавање свих обавеза према Трибуналу у Хагу и на томе стално инсистира.
- Политички супарници верују да његова супруга Даница има превелики утицај на њега.
[уреди] политичке функције
Од 1990. до данас, Вук Драшковић је у три мандата био је члан Парламента Србије.
Године 2003. изабран је за посланика у Народној скупштини Србије, у којој је обављао и функцију председника заједничког посланичког клуба СПО и НС.
Вук Драшковић је 2004. године изабран за министра спољних послова СЦГ.
