Владари са подручја Војводине

Из пројекта Википедија

Ово је списак владара Војводине, као и списак владара који су владали на територији данашње Војводине током историје. Списак такође укључује и локалне владаре Баната, Бачке и Срема, укључујући и делове поменутих региона, који нису део данашње Војводине.

[уреди] Римско доба

Батон, један од двојице вођа илирског устанка против Римљана у Панонији 6. године после Христа.
Пинес, један од двојице вођа илирског устанка против Римљана у Панонији 6. године после Христа.
Бакадаспес, владар Јазига (пре 180. године).
Максимин, римски цар (235-238), владао из резиденције у Сирмијуму.
Деције Трајан, римски цар (249-251), рођен у селу Будалија (данашњи Мартинци) поред Сирмијума.
Ингеније, римски цар (260), прогласио се за цара у Сирмијуму.
Регалијан, римски цар (260), прогласио се за цара у Сирмијуму.
Аурелијан, римски цар (270-275), рођен у Сирмијуму.
Проб, римски цар (276-282), рођен у Сирмијуму.
Максимилијан Херкулије, римски цар (285-310), рођен у близини Сирмијума.
Констанције II, римски цар (337-361), рођен у Сирмијуму.
Грацијан, римски цар (367-383), рођен у Сирмијуму.
Улдин, хунски кан, владар Баната (390-411).

[уреди] Средњи век

Кувер, владар Срема (635).
Бута-ул, аварски племић, владар Баната и Бачке (796).
Салан, бугарски војвода, владар Бачке (9. век).
Глад, бугарски војвода, владар Баната (9. век).
Ахтум, војвода, владар Баната (11. век).
Сермон, војвода, владар Срема (11. век).
Диогенес, сремски војвода (11. век).
Гилетус, сремски војвода (1231).
Стефан Драгутин, краљ Срема (1282-1316).
Угрин Чак, владар Срема (пре 1311).
Стефан Владислав II, краљ Срема (1316-1325).
Стефан Лазаревић, деспот Србије (1402-1427).
Ђурђе Бранковић, деспот Србије (1427-1456).
Вук Гргуревић, деспот Србије (1471-1485).
Ловро Илочки, сремски војвода (1477-1524).
Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486-1496).
Јован Бранковић, деспот Србије (1496-1502).
Иваниш Берислав, деспот Србије (1504-1514).
Стеван Берислав, деспот Србије (1520-1535).
Јован Ненад, самозвани српски цар (1526-1527).
Радич Божић, деспот Србије (1527-1528).
Радослав Челник, војвода, владар Срема (1527-1530).
Павле Бакић, деспот Србије (1537).
Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537-1540).

[уреди] Модерно доба

Казим-бег, беглер-бег Темишварског вилајета (1552-1554).
Јован Монастерлија, подвојвода Срба (1691-1706).
Клаудије Мерци, гувернер Темишварског Баната.
Франц Леополд Енгелсхофен, гувернер Темишварског Баната.
Радосављевић, племићка породица из петроварадинске пуковније. (1835)
Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848).
Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849).
Фрања Јосиф I, цар Аустрије и велики војвода Војводства Србије (1849-1916).
Карло I, цар Аустрије и велики војвода Војводства Србије (1916-1918).
Др Ото Рот, цивилни комесар Банатске Републике (1918).
Др Јован Лалошевић, председник Народне управе за Банат, Бачку и Барању (1918-1919).
Банови Дунавске бановине (1929-1941)¹
- Дака Поповић (1929-1930).
- Радослав Дуњић (1930).
- Генерал Светомир Љ. Матић (1930-1931).
- Милан Николић (1931-1933).
- Добрица Матковић (1933-1935).
- Милојко Васовић (1935).
- Светислав Пауновић (1935-1936).
- Светислав Рајић (1936-1939).
- Јован И. Радивојевић (1939-1940).
- Бранко Кијурина (1940-1941).
- Милорад Влашкалин (1941).
Председници председништва Војводине (1974-1991):
- Радован Влајковић (1974-1981).
- Предраг Владисављевић (1981-1982).
- Данило Кекић (1982-1983).
- Ђорђе Радосављевић (1983-1984).
- Нандор Мајор (1984-1985).
- Предраг Владисављевић (1985-1986).
- Ђорђе Радосављевић (1986-1988).
- Нандор Мајор (1988-1989).
- Југослав Костић (1989-1991).
Председници Извршног већа Војводине¹
- Александар Шевић (1945-1947).
- Лука Мркшић (1947-1953).
- Стеван Дороњски (1953).
- Геза Тиквицки (1953-1962).
- Ђурица Јојкић (1962-1963).
- Илија Рајачић (1963-1967).
- Стипан Марушић (1967-1971).
- Фрањо Нађ (1971-1974).
- Никола Кмезић (1974-1982).
- Живан Марељ (1982-1986).
- Јон Србован (1986-1989).
- Средоје Ердељан (1989).
- Јован Радић (1989-1991).
- Радоман Божовић (1991).
- Ковиљко Ловре (1992-1993).
- Бошко Перошевић (1993-2000).
- Дамњан Раденковић (2000).
- Ђорђе Ђукић (2000-2004).
- Бојан Пајтић (од 2004).
Председници скупштине Војводине:
- Александар Шевић (1945-1946).
- Матеја Матејић, Иван Мелвингер, Ђорђе Маринковић (1946-1947).
- Јован Дорошки, Ђурица Јојкић, Иса Јовановић (1947-1948).
- Ђурица Јојкић (1948-1950).
- Петар Миловановић (1950-1951).
- Данило Кекић (1951-1953).
- Лука Мркшић, Стеван Дороњски (1953-1958).
- Стеван Дороњски (1958-1963).
- Радован Влајковић (1963-1967).
- Илија Рајачић (1967-1973).
- Срета Ковачевић (1973).
- Вилмош Молнар (1974-1982).
- Ђорђе Стојшић (1982-1984).
- Добривој Радић (1984-1985).
- Руди Сова (1985-1986).
- Добривој Радић (1986-1988).
- Живан Марељ (1988-1989).
- Јанош Шредер (1989).
- Бранко Кљајић, Адам Бокрош Верона (1989-1991).
- Дамњан Раденковић (1991-1992).
- Светислав Крстић (1992-1993).
- Милутин Стојковић (1993-1997).
- Живорад Смиљанић (1997-2000).
- Ненад Чанак (2000-2004).
- Бојан Костреш (од 2004).

[уреди] Напомене

¹ - изложено према књизи „Бановина” Донке Станчић и Мишка Лазовића (Прометеј, Нови Сад, 2004. ISBN 86-7639-852-6)

[уреди] Види још

[уреди] Слике

Деције Трајан, римски цар (249-251), рођен у селу Будалија, у близини Сирмијума	Стефан Драгутин, краљ Срема (1282-1316)	Стефан Владислав II, краљ Срема (1316-1325)	споменик Цара Јована Ненада у Суботици
Стеван Шупљикац (1786-1848), први војвода Српске Војводине 1848 године	Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849)	Титуле аустријског цара. Поред осталих титула, Фрања Јосиф I је такође имао титулу Велики војвода Војводства Србије (Grosswojwod der Wojwodschaft Serbien)