Ваљкасти црви

Из пројекта Википедија

Ваљкасти црви

Таксономија

царство:	Animalia
тип:	Nematoda Рудолфи, 1808

Classes

Adenophorea
   Subclass Enoplia
   Subclass Chromadoria
Secernentea
   Subclass Rhabditia
   Subclass Spiruria
   Subclass Diplogasteria

Екологија таксона

Ваљкасти црви или нематоде (Nematoda) (гр. nematos = конац) је тип животиња међу бескичмењацима који се одликује облим, издуженим, танким и несегментисаним телом (види слику). Тело им је на попречном пресеку округло и зашиљено на оба краја. Нематоде представљају једну од најуспешнијих група животиња у процесу еволуције на нашој планети. Многи ваљкасти црви су паразити људи, животиња и биљака.

Телесни зид им се састоји од:

кутикуле,
епидермиса и
мишића.

Улоге кутикуле су да:

штити тело,
даје телу чврстину и
служи као потпора мишићима.

Епидермис је синцицијелан (непрекидан слој цитоплазме са једрима) и образује четири уздужна задебљања : леђно, трбушно и два бочна. Слој мишића, који се налази испод епидермиса, је овим задебљањима подељен на уздужне траке. Између телесног зида и црева налази се псеудоцелом.

Црево је права цев, која почиње усним, а завршава се аналним отвором. Предње и задње црево су обложени кутикулом што указује на њихово ектодермално порекло.

Нервни систем је врпчаст, али сложенији од оног код пљоснатих црва. Састоји се од нервног прстена, који окружује ждрело, и врпци које са њега полазе. Осим тога у телу се налазе и ганглијска задебљања.

Екскреторни систем је у облику цевчица које су жлезданог порекла.

човечија глиста

Крвни и респираторни систем код ових животиња не постоје.

Полни органи су цевасти, полови су одвојени и јавља се полни диморфизам : мужјаци су мањи од женки и имају повијен задњи део тела и копулаторни орган. У развићу немају ларве, већ се из јаја излегу млади који потпуо личе на одрасле.

Паразитске врсте нематода су :

Човечија глиста (Ascaris lumbricoides), који је чест цревни паразит човека, врло непријатан али ретко фаталан за домаћина;

Дечја глиста (Enterobius vermicularis) , која паразитира код деце и није тако опасна;

Трихина (Trichinella spiralis) која изазива болест трихинозу; трихина има два домаћина свињу (може и пацов) и човека; када човек поједе недовољно кувано/печено свињско месо у коме се налазе инцистиране (учаурене) младе трихине, оне доспевају у црево; у цреву младе трихине постају полно зреле и паре се; после парења мужјаци угину, а женке дају велики број потомака који крвљу доспевају у различите делове тела где образују цисту (чауру

Филарија (Filaria bancrofti), која паразитира у лимфним жлездама и изазива озбиљно обољење елефантијазис (слоновска болест)

[уреди] Литература

Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.