Бојни бродови класе Конте ди Кавур
Из пројекта Википедија
 |
|
| Класа Конте ди Кавур | |
|---|---|
| Држава: |
 Краљевина Италија |
| Време изградње: | 1901.-1908. |
| Врста пловила: | Бојни бродови - дредноти |
| Главне карактеристике | |
| Депласман (Т): | 23,000 - 1937.[1] 28,800 |
| Дужина: | 168 м |
| Ширина: | 28 m |
| Газ: | 9,4 м - 1937. 10,4 м |
| Погон: | 20 котлова ложених угљеном 1937. 8 котлова |
| Снага: | 31.000 - 1937. 93.000 |
| Брзина: | 21,5 - 1937. 28 чворова |
| Доплов/самосталност: | 4.800 km са 10 чворова |
| Наоружање: | 13 x 305/46 mm главних топова 18 x 120/50 mm тешких секундарних топова |
| Оклоп: | 250 mm |
| Посада: | 1000 - 1937. 1236 |
Конте ди Кавур (ит. Conte di Cavour, гроф Кавур) је била класа бојних бродова класификофаних као дреднота саграђених за Италијанску морнарицу. Саграђена су три брода те класе: Конте ди Кавур (1911.), Ђулио Чезаре (1911.) и Леонардо да Винчи (1911.)
[уреди] Историја
Ови бродови су саграђени као нова класа дреднота након успешног Данте Алигијери а главна задаћа у Првом светском рату им је била супротстављање аустро-угарским бојним бродовима класе Тегетоф, до чега међутим није дошло. Један од бродова, Леонардо да Винчи, није доживео крај рата те је потопљен услед саботаже.
1933., преостала два брода, Ђулио Чезаре и Конте ди Кавур, послати су у бродоградилишта на радове редизајна и унапређивања. Тако бродови задржавају само 40 одсто оригиналног изгледа. Унапређено је наоружање и повећана је снага мотора и тиме брзина. Тако су 1937. добивене две добре јединице са недостацима само у против-ваздушној и подводној заштити.
Само је Ђулио Чезаре дочекао крај Другог светског рата, након којега је преименован у Новоросијск и предан морнарици СССР-а. Конте ди Кавур страдава услед британског ваздушног напада на Таранто крајем 1940.
[уреди] Спољашње везе
- ((it)) Подаци - прва верзија
- ((it)) Подаци - друга верзија
|
|
 |
|---|---|
| Списак италијанских бојних бродова |
