Божићна побуна
Из пројекта Википедија
Божићна побуна (или Божићни устанак), побуна је која се одиграла у Црној Гори непосредно по завршетку Првог свјетског рата. Мотив за избијање устанка биле су одлуке Велике народне скупштине (Подгоричка скупштина) коју побуњеници нијесу сматрали легалном да се Црна Гора присаједини Србији и детронизује владарска породица Петровић. Побуна је резултирала герилским ратом који је потрајао све до 1926. године.
Устанак је избио на Бадње вече, 6. јануара 1919. године. За веома кратко вријеме устаничке трупе опколиле су неколико црногорских градова (Цетиње, Никшић, Ријека Црнојевића, Вирпазар). Политички вођа акције био је бивши црногорски министар, Јован Пламенац, а војни, прослављени црногорски јунак, командир Крсто Зрнов Поповић.
Устанак би можда попримио другачији ток - усљед општег народног незадовољства одлукама Подгоричке скупштине - да велике силе нијесу изневјериле обећања дата краљу Николи и његовој влади у егзилу да ће суверенитет Црне Горе бити обновљен дипломатским средствима уколико краљ престане да подржава устанике. Ослањајући се на обећања савезника, краљ Никола је крајем јануара 1919. године упутио прокламацију "црногорском народу" у којoj је захтијевао прекид отпора,a главнокомандујући савезничких снага у Црној Гори генерал Шарл Венел наредио је мајору Скенленду да са америчким трупама пробије опсаду Цетиња и угуши побуну.
Језгро отпора уништено је у неколико опсежних војних акција током 1920, потом и у акцијама 1922. и 1923. године, али је герилски отпор у планинским предјелима земље (Катунска нахија, Ровца, околина Никшића ) потрајао још неколико година.
Процјењује се да је у периоду 1919-1926. године на хиљаде Црногораца изгубило животе или било рањено у борбама; неколико хиљада домова спаљено је и уништено у току одмазде српских војних трупа. Већ велика црногорска емиграција, посебно у Америци, увећана је. У то вријеме Црна Гора имала је око 250.000 становника.
[уреди] Улога Италије
Божићну побуну су подигли неки од народних првака у Црној Гори,али се сматра да је иза ње стајала краљевина Италија која није успела да окупира Црну Гору.Извесни италијански новинар је пред њено избијање стигао у Црну Гору и у њој је посетио,према раније припремљеном списку,152 виђенијих људи које је на овај или онај начин требало подстаћи или заврбовати за подизање побуне против тек створене краљевине СХС која још увек није имала у потпуности дефинисане границе.Краљевини Италији је,због текућих територијалних спорова са краљевином СХС,ишло на руку подизање побуне која би ослабила и овако слабу одбрамбрамбрену моћ новостворене државе за евентуални ратни сукоб који је био на помолу.
[уреди] Територијални спорови Италије и СХС
Краљевина Италија је желела да оствари територијална проширења на рачун некадашње Аустроугарске која су јој обећана Лондонским уговором,према коме би Италији припао део обале источног Јадрана.Међутим војни успеси краљевине Србије и одлуке народних одбора широм некадашње Аустроугарске,приморали су чланице Антанте(пре свих,америчког председника Вудра Вилсона),да одустану од испуњења обећања датих Италији.Пре свега због тога што су трупе краљевине Србије ослободиле те делове источног Јадрана,али су се због притиска великих сила морале повући из спорних градова,што су искористили неки од италијанских екстремиста(види:Слободна Држава Ријека).Ситуација на Јадрану се толико заоштравала да је изгледало да је рат између краљевине Италије и краљевине СХС неминован,али до отвореног ратног сукоба ипак није дошло.Територијални спорови две државе окончани су 1924. године потписивањем Римског уговора,којим је краљевина СХС прихватила све захтеве краљевине Италије у којој су се фашисти домогли власти(1920).
