Битољска област
Из пројекта Википедија
Битољска област је област у Македонији, дуж границе према Грчкој, Албанији и Бугарској; на сјеверу су јој скопска и брегалничка област. Обласно средиште је Битољ. Планинска је област, пространа 11.969 km² , рашчлањена у многе котлине или жупе, највише у сливу Вардара и његових десних притока Треске и Црне Реке, на запад од овог у сливу Црног Дрина и Преспанског језера, а најмање на истоку у сливу Струмице.
На планинама се налазе често бујни пашњаци, негдје и шуме, а у котлинама и њиховим равницама врло плодно земљиште, нарочито око Струмице и Вардара и у Битољско-Прилепском пољу. Западни дио области, почевши од планинског Морихова, знатно је виши и под утјецајем је средњоевропске климе, с више атмосферских оборина (750—1000 мм), а источни је нижи, и ту се. у котлинама око Вардара и Струмице, осјећају претежно средоземни утјецаји, а и кише је мање (500 до 750 мм).
[уреди] Привреда
Главна је привреда западних крајева сточарство, са изузетком у већим пољима (као Битољско-Прилепско). гдје су плодне житнице. У источним и низини предјелима развијена је земљорадња, и тамо добро успијевају жита, а нарочито индустријске и трговинске биљке топлог поднебља, као: афијон (мак за опијум), бубаћ (памук), сушан (сезам), ориз (пиринач), бадем, смоква; особит је дуван, гаји се свилена буба, а виноградарство је од најстаријих времена било нарочито развијено. Чувен је риболов како на Охридском и Преспанском, тако и Дојранском језеру.
Поред индустрије и рударство је у развијању, јер има рудника угља, гвожђа, олова, нафте, сумпора и мајдана, мермера, азбеста и филитних плоча. Три су жељезничке пруге. Главна је дуж Вардара; од ове се одваја узани колосјек Градско—Прилеп—Битољ, па се наставља на нормалну пругу Битољ— Солун, од Кенала у Грчкој; трећа по важности је узана пруга Охрид—Кичево—Скопље. Саобраћају служе и многи путеви, који вежу све жупе ове области и њихова привредна средишта.
[уреди] Становништво
У цијелој области има 341.095 становника (попис 1921). Неке котлине су знатно гушће насељене (Битољско-Прилепско Поље, долина Дрима и Охридска котлина од осталих предјела.
Становништво западних крајева знатно је напредније; отуда су чувени „мајстори“ (грађевинари), резбари, „зографи“ (живо-писци), „гурбеџије“ (печалбари). Поред веза са приморјем Егејско мореЕгејског и Јадранско мореЈадранског мора преко Грчке и Арбаније. Битољска област била је нарочито значајна као заштитница и будућа претходница српско-македонског становништва, које је остало под Грцима до Костура, Бистрице и Солуна.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија, 1927 г., чланак написао Војислав С. Радовановић, управник Лицеја Скопље
