Битка на Трешњици
Из пројекта Википедија
Битка-борба на Трешњици 2. новембра 1941. између партизанских и четничких одреда је била прва већа борба у грађанском/братоубилачком рату у Југославији.
Повод за коначни обрачун снага комунистичког и монархистичког блока биле су оружане чарке које су уследиле много раније као и немогућност и једних и других да се споразумеју по питању заједничке борбе. Највећи противник том споразуму била су различита идејно-политичка гледишта обе стране.
Пре одсудне борбе на Трешњици, само два дана раније на простору Рибашевине и Карана, 12 km од Ужица дошло је до већих сукоба. После већих неспоразума на терену, партизански одреди су напали Рибашевачкии и Карански четнички одред 29. и 30. октобра 1941 и поразили их.
Након овог инцидента, Врховна Команда Четничких одреда је донела одлуку да се нападне сам центар слободне партизанске територије, са центром у Ужицу. У намери да осујети овакав покушај, Врховни Штаб партизанских одреда наређује да се делови Ужичког НОП-а, Чачанског НОП-а и Драгачевског батаљона концентришу у правцу Трешњице и да бране прилазе Ужицу.
До одлучујуће борбе долази у свитај 2. новембра 1941. на брду Трешњица, 5 kм од Ужица.
Садржај |
[уреди] Распоред снага
Непосредно пред избијање грађанског рата долази до повлачења већих одреда са опсаде Краљева, где су ти одреди месец дана држали под блокадом град, након разбијања Каранског и Рибашевског четничког одреда, створен је план напада на Ужице.
Главни део напада је имао извршити Пожешки одред са око 1.600 људи. План напада на Ужице имао се одвијати по следећем распореду:
- Рибашевски четнички одред, под командом капетана Милоша Новаковића са 400 људи (Напад са Севера)
- Пожешки четнички одред, под командом капетана Вучка Игњатовића, око 1.600 људи (Напад са Истока)
- Златиборски четнички одред, под командом потпуковника Анрије Јевремовића, око 700 људи (Напад са Југа)
- Сеоске чете (Кремна, Мокра Гора, Шљивовица), око 250 људи (Напад са Запада)
Координацијом плана руководио је капетан Милорад Митић, тада опуномоћени делегат четничке команде у Ужицу.
Врховни Штаб сазнао је за овај четнички план и ухватио поруку где је писало да се сви наоружани четници сакупе у једној шуми, на 10 км од Ужица 1. новембра. Тако је дошло до организовање одрбране. Још 30. октобра повучен је део Чачанског НОПО-а, који је учествовао у опсади Краљева. Око Ужица се налазио комплетни Ужички НОПО, којим је командовао Душан Јерковић. Из самог града, мобилисан је раднички батаљон и железничка чета.
Тако је партизански распоред био следећи:
- Ужички НОПО (Народноослободилачки покрет), под командом Душана Јерковића, близу 2.500 бораца
- Чачански НОПО, под командом Момчила Радосављевића, око 2.000 бораца
- Драгачевски батаљо, око 400 бораца
- Железничка и Одборска чета, око 500 бораца
Врховни Штаб је успео пред одсудну битку да мобичише већи део грађанства Ужица, који су ступили у партизанске одреде. Само је један резервни батаљон остао да град брани од евентуалног напада из ваздуха.
[уреди] Четнички напад 2.новембра
Четнички напад је почео 2. новембра у 3 сати ујутру. Прве борбе су почеле пола сата касније, по кишном времену, када је Драгачевски партизански батаљон изненадио леву колону Пожешког четничког одреда, на пола пута између Горјана и Севојна. Колона је разбијена и повукла се назад у Пожегу.
Међутим, главни напад је извела средња и десна колона, пробијајући се према Трешњици.
[уреди] На Трешњици
Око 5 сати изјутра, у Ужицу су одзвањале сирене. Седница Народноослободилачког одбора је прекинута јел је стигла наредба да се сви мобилишу и упуте на Трешњици, где су се већ увелико водиле борбе.
Око 5.40 пред зградом Ужичке општине, појавио се командант Душан Јерковић и позивао народ да се супростави четницима који су кренули на Ужице. За кратко време мобилисано је неколико батаљона и камионима упућено према Трешњици. Већ око 6 сати воде се тешке борбе на Трешњици између Ужичког НОПО-а и Драгачевског батаљона с једне, и десне и средње четничке колоне с друге стране.
Десна нападна колона заузима Трешњицу и омогућава Рибашевинском одреду да поново ступи у борбу. Затим је заузет Каран, али код Великог Метаљка долази до консолидације партизанских снага и до великог противудара који је одбацио четничке делове.
Да би што је могуће пре завршио грађански рат, започет још партизанским нападима на Каран и Рибашевицу, пуковник Дража Михаиловић је написао наредбу, коју је потписао његов заменик, потпуковник Драгослав Павловић још 1. новембра да се све снаге које учествују у опсади Краљева повуку и упуте у правцу Пожеге.
Командант опсаде Краљева, мајор Радослав Ђурић ово наређење није извршио, па је иста наредба прослеђена капетану Јовану Дероку, начелнику штаба за опсаду Краљева, који је покушао да је изврши, али је већ било касно, јер је братоубилачки рат већ увелико почео.
Поред тога, упућени су и позиви командантима Церског четничког одреда, мајору Драгославу Рачићу и Босанским четничким одредима, мајору Јездимиру Дангићу да помогну својим снагама у борби против партизана.
Међутим, због важећих уговора и споразума о ненападању са партизанима, ни један ни други нису извршили ова наређења.
Неки историчари сматрају да је то било кобно по читав четнички покрет, јер је пропуштена прилика да се Народноослободилачки покрет уништи у зачетку грађанског рата.
