Беренгар Фурлански
Из пројекта Википедија
Беренгар Фурлански (*? -†16. април 924.) је био краљ Италије (888.-891.) и (905.-922.) и Свети Римски Цар (915.-922.).
Његова мајка Гизела је била ћерка Луја Побожног, а отац му је био маркграв Фурланије.
Садржај |
[уреди] Беренгар постаје краљ Италије
Беренгаров старији брат је умро превремено, тако да је Беренгар постао маркграв Фурланије 874. године. Постао је тиме јако значајан за Италију, јер је Фурланија граничила са Словенима и Мађарима, који су претили Италији. Успео је да увери племство Италије да је он значајан фактор мира, тако да је 888. изабран за краља Италије.
[уреди] Гвидо и Ламберт Сполето владају Италијом
Беренгаров противник је био Гвидо Сполето. Гвидо Сполето је крунисан од стране папе Стефана V као цар Светог Римског Царства, а његов син Ламберт Сполето је постао краљ Италије. То крунисање је било доста необично, зато што је Гвидо био познат као папин противник. Гвидо је из својих база Павије и Рима успео успоставити ред у Италији.
[уреди] Арнулф Корушки и Беренгар против Сполета
Следећи папа Формозије позива Арнулфа Корушког 893 да збаци Гвида. Арнулфов незаконити син Цвентиболд је послан у Италију. Он и Берангер Фурлански успели су да прикљеште Гвида у Павији, али то нису до краја искористили.
Арнулф Корушки и Берангер Фурлански нападају 894. Гвида, побеђују га у Бергаму и преузимају контролу над Павијом и Миланом. Гвидо умире 894. Арнулф Корушки је постао цар 896., али пошто то Ламберт Сполето није признавао био је нападан од стране Беренгара и Арнулфа. Ламберт Сполето умире 898. Арнулф отада није више боравио у Италији, тако да је Беренгар фактички владао.
[уреди] Луј Слепи и Беренгар
Дошло је до инвазије Мађара, у којој је Беренгар Фурлански је био тешко поражен 899. близу реке Бренте. То је навело великаше да преиспитају да ли Беренгар треба да штити Италију. Позван је Луј III Слепи да буде краљ Италије. Луј Слепи је 900. победио Беренгара, а 901. је крунисан и као краљ Италије и цар Светог Римског Царства.
Међутим Беренагар побеђује 902. Луја Слепог, који обећава да се више неће враћати у Италију. То је обаћање прекршио 905., па га је Беренгар Фурлански победио код Вероне. Заробио га је и наредио да га ослепе. Луј Слепи се вратио у доњу Бургундију и ту је владао следећих 20 година.
[уреди] Крунисање за Цара
Беренгар је тиме 905. постао краљ Италије. Тек након учвршћивања савезништва са локалним италијанском великашима јануара 915. папа Јован X крунише Беренгара као Светог Римског Цара. Надали су се да ће Беренгар помоћи да се сузбију напади Сарацена на југ Италије. Беренгар је био више заинтересован за одбрану своје Фурланије, у то доба угрожене мађарским инвазијама.
[уреди] Незадовољно племство га свргава
Племство је било незадовољно, па позивају Рудолфа II Бургундијског да постане краљ Италије 922. Беренгар је био присиљен да се повуче у Верону. Дотле су Мађари палили и пљачкали Италију. Павију су попљачкали 924. Беренгар је убијен 924. издајом у својим редовима.
| Претходник: Луј III Слепи |
Свети Римски Цар (915 - 922) |
Наследник: После велике паузе Отон I |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: Карло Дебели |
Краљ Италије (888 - 891) |
Наследник: Гвидо Сполето |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: Луј III Слепи |
Краљ Италије (905 - 922) |
Наследник: Рудолф II Бургундијски |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
