Бан Белуш
Из пројекта Википедија
БЕЛУШ (БЕЛУС, БЈЕЛОШ, ALBEUS). Бан хрватски, 1142—1157 (1163— прије 1198).
Белуш је био син српског великог жупана Беле Уроша I., а брат Јелене, која се удала (1129—1130) за хрватско-угарског краља Белу Слијепога. За вријеме Белине владавине дошао је Белуш у Угарску, гдје су му дали назив херцега (dux). Послије смрти свога шурјака Беле преузео је Белуш са сестром Јеленом туторство над њеним недораслим синовима, међу којима је најстарији био краљ хрватско-далматински Гејза (1141—1161). Да би концентрисао што више власти у својим рукама, преузео је Б. част палатина у Угарској и бана у Хрватској. Б. је са својим савезницима енергички одбијао нападе византијског цара Мануела Комнина и њемачко-римских царева, који су против његова штићеника Гејзе помагали претендента Бориса Коломановића. Име палатина и бана Б. уважавало се у Цариграду, било је познато у Њемачкој, а његова кћи »бановна« удала се 1150 за руског кнеза Владимира Долгорукова. Око 1158 одрекао се Б. банске и палатинске части и вратио се у Србију, гдје га је ускоро Мануел Комнин поставио за великог жупана. Али Б. није остао дуго у својој отаџбини, него се опет вратио у Угарску, а 1163 спомиње се опет као бан хрватски. Послије 1163 нема о Б. више трага у јавном животу Угарске и Хрватске. Умро је у Угарској прије 1198. За свог живота саградио је Б. у данашњем Баноштору на Дунаву велики манастир, који је обилато даровао. У Б. доба звало се мјесто, у којем је подигао своју задужбину, Кеwе, Кун, а онда су га стали називати банов манастир (маџарски »Ban monostra«), па је тако постало и данашње име Баноштор. (текст је преузет из чланка Милана Прелога)
[уреди] Литература
- V. Klaić, Hrvatski bani za Arpadovića (1102—1301), u Vjesniku kraljevskog zemaljskog arhiva, l (1899), 129—138;
- Dr. M. Wertner, Ungarns Palatine und Bane im Zeit-alter der Arpaden (Ungarische Revue, 14, 1894, 129—177).
