Апулија
Из пројекта Википедија
Главни град | Бари |
Површина | 19.366 km² (6,4% Италије) |
Становништво % |
4.071.518 7,0% Италије |
Густина становништва | 210 стан./km² |
Провинције | Бари Бриндизи Фогија Леће Тарант |
Број комуна | 258 |
Апулија (или Пуља) је регија у југоисточном делу Италије. Излази на Јадранско и Јонско море ,на Тарантски залив и на Отрантски пролаз. Јужни део Апулије (Саленто) чини "пету" талијанске чизме. Апулија има 4,023 милиона становника и 19.345 km² . Граничи се са Кампанијом на западу, Молизеом на северу и Базиликатом на југоистоку. Албанија је удаљена 80 километара преко Јадранског мора. Завршне фазе Другог пунског рата одвијале су се у Апулији.
Садржај |
[уреди] Историја
У прошлости се северни део звао Апулија, а јужни Калабрија. Име Калабрија се касније користи за "врх" талијанске чизме. Регију су насељавали најприје талијански народи и Грци који су ту створили колонију Велика Грчка. У IV веку пне. Римљани освајају део подручја, а у трећем веку после Пирова рата и потпуно то подручје. То подручје је било и поприште Другог пунског рата.
После пада Рима Апулију најпре Готи, па Лонгобарди па Византија. То подручје је било и поприште Готског рата.
У 11 веку Нормани освајају Апулију, па Роберт Гвискар оснива 1059. војводство Апулију. После норманског освајања Сицилије крајем 11 века Палермо постаје центар норманске власти, а Апулија постаје само провинција најпре Краљевства Сицилије, а касније Напуљског краљевства.
Апулија око 1200. постаје омиљено боравиште царева из династије Хохенштауфен, посебно Фридрика II . Обалу су касније знали освајати Турци и Млечани. Апулија постаје 1861. део Италије. Феудални систем је дуго опстао у сеоским подручјима Апулије, а социјалне и аграрне реформе су биле споре у 19 веку, али су се убрзале у 20. веку. Архитектура Апулије из 11-13 века показује утицај Грка, Арапа, Нормама и Пизе. Универзитети су у Барију и Лечеу.
[уреди] Географија
Апулија је углавном равничарска, изузев планинског полуострва Гаргана на северу , а постоје планине на северу центалног дела регије. Бари је главни град регије, која има 5 провинција и пет градова истог имена:
Значајни градови су:
- Алборобело
- Конверсано
- Барлета
- Каноса
- Сан Ђовани Ротондо
- Манфредонија
- Мартина Франка
- Месањe
- Молфета
- Остуни
- Отрант
- Санта Мариа ди Лука
- Трани
- Сан Вито де Нормани
- Барлета
- Ђоја дел Коле
- Андрија.
[уреди] Економија
Пољоприведа је важна грана, а у задње време индустрија се брзо развија. Главни пољопривредни проиводи су маслине, грожђе, житарице, бадеми, смокве, дуван. Од стоке значајан је узгој оваца, свиња, говеда и коза. Рибари лове рибу у Тарантском заливу и у Јадранском мору. Недостатак воде је један од великих проблема, па се вода допрема акведуктима из Кампаније.
Од индустрије Апулије значајна је прерада нафте,кемијска индустрија, индустрија цемента, гвожђа и челика, пластике те прерада хране и индустрија вина.
[уреди] Језик
- Службени језик је талијански од 1861.
Као посљедица животописне историје многи други језици су се говорили у тој регији вековима.
- У северном делу говори се дијалект наполитанског језика зван "северни пуљански".
- У јужном делу говори се дијалект сицилијанског језика.
- хибридни Грико језик , који потиче из 9 века говори се у изолираним деловима Салента
- ретки дијалект провансалског језика зван "Фатар" говори се у два места провинције Фођа
- дијалект албанског се говори у неколико места, а потиче од албанских избеглица из 15. века.
[уреди] Спољашње везе
- Official Region homepage
- Map of Apulia
- APULIANS By Tiziano Thomas Dossena, Bridge Apulia USA 1997
- THE OTHER MOLA By Tiziano Thomas Dossena, Bridge Apulia USA 1998
- Salento
- Sito sulla città di Minervino Murge
- ItalianVisits.com: Puglia
Регије Италије | |
---|---|
Абруцо | Апулија | Базиликата | Венето | Калабрија | Кампанија | Емилија-Ромања | Лацио | Лигурија | Ломбардија | Марке | Молизе | Пијемонт | Тоскана | Умбрија | Долина Аосте | Фријули-Венеција Ђулија | Сардинија | Сицилија | Трентино-Јужни Тирол |