Акхенатон
Из пројекта Википедија
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Акхенатон је био египатски фараон. На почетку своје владавине, познат и као Аменхотеп IV, Акхенатон је био фараон осамнаесте династије. Претпоставља се да је рођен 1397. пне. или 1362. пне. Аменхотеп IV је наследио свог оца Аменхотепа III. Претпоставља се да је владао од 1353. пне. до 1336. пне. или од 1351. пне. до 1334. пне. Акхенатонова главна жена је била Нефертити, која је позната по чувеној бисти која се чува у Египатском музеју у Берлину.
Друга имена:
- Аменхотеп IV, (номен, име дато при рођењу)
- Аменофис (грчка варијанта имена Аменхотеп)
- Нефер Kеперу Ре (праномен, краљевско име које значи „леп је знак Раа“)
- Нафу Руреја (варијанта краљевског имена пронађена у писмима из Амарне
- Акхенатен, Ахенатен, Акхенатон, Екханатон, Ехнатон, Икханатон, Анкенатен, Анкенатон.
Садржај |
[уреди] Религија
У периоду пре доласка Акхенатона на престо, моћ фараона се изражавала удруживањем са богом Амоном, чији се идентитет донекле спојио са личношћу бога сунца Ра. У Египту тог времена, Амон је постао врховни бог, а други богови били су под његовом влашћу. Име Аменхотеп значи „Амон је задовољан“. Временом су свештеници бога Амона постали веома моћна каста. Акхенатон је покушао да надјача њихов ауторитет тако што је прогласио веру у једног јединог бога - сунчани колут Атон. Он је затворио Амонове храмове, а своје име променио у Акхенатон, што значи „слуга Атонов“.
[уреди] Уметност
Претпоставља се да је Акхенатон био револуционар по својим уметничким склоностима. Такозвани „Акхенатонов стил“ се одликује новим схватањем форме и покушајима да се измени традиционална „укоченост“ египатске уметности. Обриси и линије постају „савитљивији“ и негеометријски. Убрзо после Акхенатонове смрти, стара верска традиција је поново успостављена, али су уметничке новине наставиле да живе још дуже време. Овај стил имао је утицаја и на чувени златни поклопац Тутанкамоновог ковчега.
[уреди] Акхенатон и његова породица
Акхенатон у делима уметника изгледа необично, у поређењу са другим фараонима. Једно објашњење је да се уметност мењала, и почела на другачији начин да представља владаре. Друго објашњење је да је Акхенатон био необичног изгледа. Постоје чак и теорије о томе да је Акхенатон био жена или хермафродит.
Боб Брајер (Bob Brier), у својој књизи „Убиство Тутанкамона“ ("The Murder of Tutankhamen"), тврди да је Акхенатон имао Марфанов синдром (латински: Syndroma Marfan, dystrophia mesodermalis, congenita hypoplastica). Он се огледа у издуженим удовима, лицу, пауколиком прстима. Брајер чак наговештава да би ово могло објаснити и Акхенатонову опчињеност сунцем, јер је онима који болују од ове болести често хладно. [1]
Марфанов синдром се преноси на децу. Уметници приказују Акхенатонову децу како пате од истих симптома као и њихов отац. Ако је породица заиста патила од овог синдрома, то би могло да објасни велику смртност у породици, мада за то има и других разлога.
У прилог теорији да је овакво представљање Акхенатона само одлика стила, иде и чињеница да су многи високи државни званичници представљени са истим одликама. Али, могуће је да су они представљени по угледу на владара.
Неки тврде да његови портрети из младости изгледају најнормалније, и да црте лица временом постају све издуженије. Супротно, може се тврдити да су рани портрети типичнијег изгледа, јер је уметност још у „претходној фази“.
Догод Акхенатонова мумија не буде пронађена и идентификована, ово ће остати само претпоставке.
[уреди] Наследници
Акхенатона је наследио Тутанкатен (касније Тутанкамон), у својој деветој години. Земљу је, највероватније, водио врховни везир (и следећи фараон) Ај. Верује се да је Тутанкатен Акхенатонов син и Сменхкареов млађи брат. Тутанкатен је променио своје име у Тутанкамон у другој години своје владавине (највероватније 1349. пне. или 1332. пне.) и напустио град Акхетатон. Храмови које је Акхенатон сазидао, укључујући и храм у Теби, били су срушени (за време владавине Аиа и Хоремхеба) и коришћени као извор материјала за градњу нових храмова.
На крају су Акхенатон, Сменхкаре, Тутанкамон и Аj избрисани са званичних спискова фараона, у којима је писало да је Аменхотепа III наследио Хоремхеб. Сматра се да је ово био део акција које је Хоремхеб предузео да би избрисао трагове Атонизма и свих фараона који су повезани са овим периодом. Акхенатоново име се није налазило на списковима каснијих фараона, и све до 19. века је остало скривено.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Јансон (H. W. Janson), Историја уметности (History of Art). ООУР Издавачки завод Југославија ИРО Просвета, Београд. Шесто проширено и допуњено издање, 1982.
| Претходник: Аменхотеп III |
Египатски фараон Осамнаеста династија |
Наследник: Сменхкаре |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
 |
Значајни стари Египћани | |
|
|---|---|---|---|
| Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II | |||
| Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу | |||
| Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II | |||
| Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII | |||
| Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније | |||
| Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус | |||
