Авероес
Из пројекта Википедија
Авероес (Ибн Рушд) (1126. – 10. децембар, 1198.) је био андалузијски-арапски филозоф и лекар, учитељ филозофије и исламског права, математике, и медицине. Рођен је у Кордоби (Шпанија), а умро је у Маракешу, Мароко.
На арапском (језик на коме је писао), његово име је Абу Ал-Валид Мухамад Ибн Ахмад Ибн Мухамад Ибн Ахмад Ибн Ахмад Ибн Рушд أبو الوليد محمد بن احمد بن محمد بن احمد بن احمد بن رشد или само Ибн Рушд. У модерном тамазигту (језик алмохадских краљева), његово име би гласило Muḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Muḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Rucd.
Садржај |
[уреди] Биографија
Авероес је потекао из породице of маличких правника; његов деда Абу Ал-Валид Мухамад (умро 1126.) је био главни судија Кордобе под Алморавидима. Његов отац, Абу Ал-Касим Ахмад, је био на истој дужности до доласка династије Алмохада 1146.
Ибн Туфаил (на западу познат као "Абубакер"), филозофски везир Јусеф ал-Мансура, који је упознао Авероеса са Авензоаром (Ибн Зухр), великим муслиманским лекаром; њих двојица су постали пријатељи. 1160 Авероес је постао кадија Севиље.
Писао је коментаре Аристотела и медицинску енциклопедију. Јакоб Анатоли је превео његова дела са арапског на хебрејски током 1200-их.
Његово најзначајније оригинално филозофско дело је Недоследност недоследности (Tahafut al-tahafut), у коме је бранио аристотеловску филозофију од ал-Газалијевих тврдњи у Недоследности филозофа (Tahafut al-falasifa).
У таласу фанатизма који је преплавио Андалузију крајем 12. века, након алмохадског освајања, ни његове везе на високим положајима нису могле да га сачувају од политичких невоља, и Авероес је протеран у изоловано место близу Кордобе, и на њега је будно мотрено до пред саму смрт (у Мароку). Многа од његових дела из области логике и метафизике су заувек изгубљена услед цензуре.
[уреди] Систем филозофије
Главни чланак: Авероизам Авероес је покушавао да помири аристотеловски начин мишљења са Исламом. Према Авероесу, не постоји сукоб између религије и филозофије. Сматрао је да човек може доћи до истине на два различита начина: путем филозофије или путем религије. Веровао је у вечност универзума и у постојање пре-постојећих форми.
[уреди] Значај
Авероес је најпознатији по својим преводима и коментарима Аристотелових дела, која су била махом заборављена на западу. Пре 1150. је постојало само неколико преведених Аристотелових дела у западној Европи, и она нису била проучавана, или им монашки учењаци нису придавали дужну пажњу. Кроз латинске преводе Авероесових дела, у 12. веку, се на запад вратило Аристотелово учење.
Авероесово проучавање Аристотела је трајало скоро три деценије, и он је написао коментаре за скоро сва Аристотелова дела, изузев његове Политике, којој није имао приступ. Хебрејски преводи његових дела су такође имала трајни утицај на јеврејску филозофију. Авероесове идеје су прихватили Сигер од Брабанта и Тома Аквински као и други (посебно на Универзитету у Паризу) унутар хришћанске схоластистичке традиције која је ценила аристотеловску логику. Чувени схоластици попут Аквинског су Авероеса сматрали толико значајним да га нису ословљавали именом, већ су га једноставно називали "Коментатором" а Аристотела су називали "Филозофом". Авероес није оствио школу у исламском свету, и његова смрт означава помрачење либералне културе у Мурској Шпанији.
У свом делу Fasl al-Maqāl (преведеном као Одлучујућа расправа), Авероес подвлачи значај аналитичког мишљења као предуслова за интерпретирање Курана; ово је у контрасту са ортодоксном муслиманском теологијом, где је нагласак мање на аналитичком мишљењу, а више на широком познавању извора поред Курана.
[уреди] Јуриспруденција и право
Ибн Рушд је такође високо цењен као правни учењак маличке школе. Можда најпознатије његово дело у овој области је "Bidāyat al-Mujtahid wa Nihāyat al-Muqtaṣid," уџбеник маличке доктрине у компаративном моделу. Такође је написао "al-Bayān wa’l-Taḥṣīl, wa’l-Sharḥ wa’l-Tawjīh wa’l-Ta`līl fi Masā’il al-Mustakhraja," дугачак и детаљан коментар базиран на "Мустакараџи" коју је написао Muḥammad al-`Utbī al-Qurtubī.
[уреди] Културни утицаји
Осликавајући поштовање које су према њему гајили средњевековни европски учењаци, по Авероеса је Данте у Божанској комедији сврстао са осталим великим паганским филозофима чији духови обитавају у "месту где наклоност дугује слави" у лимбу.
Авероес се појављује у краткој причи Хорхеа Луиса Борхеса, под насловом "Авероесова потрага", у којој он покушава да пронађе значења речи трагедија и комедија.
Астероид 8318 Авероес је назван у његову част.
[уреди] Види још
- Исламски учењаци
