Web Analytics
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions WiFi - Википедија

WiFi

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Стандарди

WiFi лого

Дијаграм WiFi мреже
Дијаграм WiFi мреже

802.11b је други стандард који је угледао свијетло дана, након .11, а прије .11а. Познат и под називом WiFi (Wireless Fidelity), који се односи управо на 802.11б. Б стандард је био права мала револуција у WLAN-у, имао је пропусност од 11Mbps уз "fallback rate" на 5.5, 2 односно 1 Mbps. То значи ако је јачина сигнала слабија, или је удаљеност међу уређајима повећана ,мрежна опрема прилагођава се увјетима и спушта брзину везе одржавајући је и даље активном. Већина WLAN и WAN мрежа ради на .11б стандарду (у односу на друге WLAN стандарде) па је тако .11б постао референца за WLAN. Највише програма и алата које се могу наћи на интернету су управо за .11б мреже. Варијација на .11б стандард је 802.11б+ који удвостручује пропусност на 22Мбпс односно 44Мбпс уз „Теxас инструмент АЦX100“ chipset.Иако деклариран као 11Мбпс, можда се управо тај уређај да надоградити на фамозних 44Мбпс. Спајање изнад два километра удаљености на 22 Мбпс је одличан резултат. Примарна сигурносна енкрипција је WEP (Wired Equivalent Privacy). WEP се користи у 64, 128 или 256 битном облику. Све Prism1 картице користе 64бит, Prism2 128бит, а ACX100 256бит. Домет ових уређаја варира. Декларираних 500 метара са додатним вањским антенама пење се од 5 км преко 38 км (ZGWireless ) па до невјероватних 300 км уз појачала (Аустралија).


802.11g најновија је иначица 802.11 стандарда која ће дићи пропусносцу од 54Мбпс, али за разлику од .11а на 2.4Ghz! Антене су добављиве али пракса је показала да је домет са 11.г стандардом на 54Мбпс барем на половину .11б уређаја. Свака већа удаљеност је неповољна, и много је исплативије узети .11б+ уређаје .11г уређаји интелигентније користе "autofallback rate", па брзина са удаљеношћу опада учесталије него код .11б+ уређаја сто се осјети.

[уреди] Начин рада

Радио комуникација код WLAN-ова се обавља у тзв. ISM (Industrial, Scientific & Medical) опсегу фреквенција који је свуда у свијету прихваћен као опсег за чије користење није потребна лиценца - такозвани ФТА (ree to air) спектар. ISM чине три опсега фреквенција: 902 - 928 MHz, 2400 - 2483,5 MHz i 5728 - 5750 MHz. Од њих се, у овом тренутку, најчесће користи опсег око 2.4 - 2.48 GHz. WLAN-ови користе „Spread Spectrum“ модулације које сигнал распростире по широком опсегу фреквенција. Наиме, оне омогућују да више корисника истовремено дијели исти фреквентни опсег без међусобне интерференције, и пружају много већу отпорност на сметње и прислушкивање од модулација 'уског' спектра. Односно, да се сигнал велике снаге шаље преко малог фреквенцијског опсега, показало се да је много боље слати сигнал мале снаге преко ширег фреквенцијског опсега. Уколико на некој фреквенцији из опсега постоји снажна сметња, вјеројатност да ће се послана информација тачно примити је неуспоредиво већа зато сто ће највећи дио сигнала бити пренесен, а да сметња неће имати никакав утјецај на њега. Ова технологија је развијена још прије око 50 година и то за војне примјене са циљем да буде максимално отпорна на ометања, интерференцију и прислушкивање.


[уреди] Разлике у односу на класичну мрежу

Због другачије природе физичког медија и на нивоу везе, постоје разлике у односу на жичане мреже. CSMA / CD метода која се користи у жичаним Ethernet мрежама је овдје непрактична јер је откривање колизија код радио сигнала много теже јер станица која емитира сигнал, због симплекса (једносмјерности) радио комуникације, не може сазнати да ли је дошло до колизије. Стога се метода приступа измјенила, под називом „Distributed Coordination Function“ (DCF). Она користи „Carrier Sense Multiple Access/Collision Avoidance“ (CSMA / CA), a ne „Collision Detection“ (CD) методу. Ради се о томе да станица ослушкује да ли је медиј слободан за емитирање и ако јест, почиње са емитирањем сигнала, али послије неког случајног временског интервала. Таква метода смањује вјеројатност колизија јер спречава да више станица почне у исто вријеме са емитирањем у тренутку када су откриле да је медиј слободан. Да би се добила још ефикаснија комуникација користе се CTS и RTS сигнали. На почетку комуникације пошиљалац шаље RTS сигнал којим за неки временски период резервише медиј и обавјештава примаоца да има пакет за њега, наравно, уколико је прималац у оквиру домета. Ако се ради о инфраструктуралној мрежи, неке станице неће “чути” RTS сигнал. Међутим, приступна тачка у бежичној мрежи тада шаље CTS сигнал који сада сигурно долази до примаоца као и до свих других терминала чиме их се обавјештава да је медиј резервисан и да емитирање ускоро почиње.


[уреди] Сигурност

Питање сигурности је једно од најчешће постављаних када су у питању бежичне мреже. Бројни аналитичари и експерти за питања рачунарске сигурности сматрају бежичне мреже сигурнијим од класичних жичаних мрежа. За то постоје јаки аргументи, јер и жичане мреже на неки начин имају и свој бежични дио, тј. да емитирају зрачења чији интензитет и није баш мали, наручито код данашњих УТП мрежа. Када је у питању сигурност, главне разлике између ЛАН и WЛАН мрежа потичу од различитог физичког нивоа. Споменимо поново да сама „Spread Spectrum“ технологија, гарантира висок ступањ сигурности. Поред ње многи бежични уређаји имају уграђене опције за криптирање. ИЕЕЕ 802.11, стандардно предвиђа сигурносну технику познату као „Wired Equivalent Privacy“ (WEP) која се базира на кориштењу кључа и RC4 алгоритма за енкрипцију. Корисници који не знају кључ не могу ни приступати WЛАН-у. Енкрипција се неупоредиво лакше имплементира код WЛАН-ова што је резултирало појавом доста независних произвођача специјализованих за WЛАН заштитни софтвер. Да би неко приступао WЛАН мрежи мора имати информације о радио опсегу, кориштеном каналу, сигурносном кључу и шифрама за аутентификацију и ауторизацију корисника. То је много више података него код класичних жичаних мрежа и чини WЛАН мреже сигурнијим.

[уреди] Реалне брзине

Опрема Модулације Декларирана брзина Постигнута брзина Проток података
Б DSSS, CCK 11 mbps 4.5-7 mbps 54 mbps
Б+ PBCC 22 / 44 mbps 7 / 9 mbps 21.5-36 mbps
Г OFMD 54 mbps 21.5-36 mbps 2,68-4.52 MB/s

[уреди] WiFi Сертификат

Wi-Fi је ознака Wi-Fi Alliance (претходно „Wireless Ethernet Compatibility Alliance“) организације која тестира и сертификује опрему сагласну са 802.11x стандардом .


[уреди] Види још

[уреди] Спољне повезице

THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu