RAM

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Рам (вишезначна одредница).

RAM (енг: Random Access Memory, меморија са случајним приступом) означава врсту меморије која је директно адресабилна и њеном садржају се може приступити без одређеног реда - нпр. случајно, а не само редом (секвенцијално, рецимо као код трака). Најчешће се користи у рачунарима као примарна или главна меморија, мада то није неопходно.

Под термином "RAM" се често сматрају меморије које губе садржај по престанку напајања (нпр. насупрот ROM меморијама), али то није неопходно јер скраћеница "RAM" једино означава слободу у редоследу приступа.

[уреди] Израда кроз историју

RAM је кроз историју био израђиван на разне начине (без посебног редоследа):

механички (полуге, зупчаници, итд)
електро-механички (релејни)
од електронских вакуумских цеви
феро-магнетни, од феромагнетних прстенчића
од магнетних ваљака или добоша (са подацима забележеним у концентричним круговима, слично тврдим дисковима
од разних линија за кашњење и то механичких (нпр. подаци су забележени као таласи живе у котлићу) и других (нпр. оптичких)
транзисторски
интегралних кола

[уреди] Подврсте RAM меморија

На основу осталих особина RAM меморије се могу даље поделити на:

Статичке (SRAM) - класичан RAM највеће брзине али најмање густине (и због тога највеће цене).
RAM који не губи садржај по нестанку напајања (NVRAM - Non-Volatile RAM)
Динамички (DRAM) који свој садржај памти врло кратко време и потребно му је непрестано "освежавање" (насупрот статичком је највеће густине али због тога и мање брзине и цене)

Неке RAM меморије имају више приступних магистрала, за више независних корисника. По томе се деле на: