Разговор са корисником:Klackalica
Из пројекта Википедија
Поздрав! Добро дошли на Википедију на српском језику!
Саветујемо вам да прочитате шта Википедија јесте, а шта Википедија није.
Одговори на нека од често постављаних питања:
За слање слика на Википедију обавезно прочитајте:
Такође погледајте и Списак потребних чланака, наша правила и смернице, и посебно шта се на Википедији не сме.
Не правите измене латиницом у ћириличком тексту и обратно (наравно, изузимају се референце и сл.)! Ускоро ће све измене које не поштују ова правила бити поништене.
Сви текстови писани ASCII-јем ће бити обрисани 24 часа након њиховог учитавања уколико се не преправе по стандардима српског језика.
Верујемо да ћете уживати овде, дајући свој допринос и да ћете постати стални сарадник, Википедијанац! Молимо вас потписујте се на странама за разговор користећи четири тилде (~~~~); то даје Ваше име, тренутно време и датум. Уколико имате још питања, можете да их поставите на страници коју зовемо Трг или се обратите мени на мојој корисничкој страници за разговор.
Још једном, добро дошли на пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --СашаСтефановић • 12:55, 29. август 2006. (CEST)
[уреди] Одговор
Здраво, Сале. Виђао сам твоје измјене, нисам знао да смо земљаци. :) Ето, шта да ти кажем, "моремо се и ми старији мало засладити". :D --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:23, 8. октобар 2006. (CEST)
- (Ради се о једној ерској анегдоти. Било је то у доба послијератне немаштине, кад су намирнице биле продаване на бонове и тачкице, вјерујем да ти је то познато макар из приче. Елем, били су тада испред продавница вазда дугачки редови, и кад год би видјели окупљену групу људи негдје на улици, сви бијаху мислили да се нешто продаје или дијели. Једног јутра стајало је тако неколико жена у ходнику испред врата судије за прекршаје. Биле су позване да дају изјаве због бављења проституцијом. Кад одједном однекуд бану нека старица: "Ђецо, шта се то дијели?" Жене се насмијаше, а једна одговори: "Шећер, бако!" Онда баба пита: "А јел би могла и ја мало добити?" Пита је онда ова: "А имаш ли ти позивницу?" Баба рече да нема, а онда јој рече она једна: "Добро, стара. Иди ти и узми намјесто мене, реци само да се зовеш Иконија". Баба се захвали и пустише је оне да уђе преко реда. Судија кад је угледа умало не паде на теме од изненађења. Кад се дозва себи, упита је како се зове, а она рече да се зове Иконија. Судија види у папирима тако пише, па јој поче придиковати: "Па добро, како те није срамота! Ти си старија жена!" А баба, сад она зачуђена: "Што, синко? Ваљаде се моремо и ми стари мало засладити!") :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:23, 8. октобар 2006. (CEST)
[уреди] Поздрав од Петронија
Драги земљаче, добродошо вође. Дуго нисам ништа писо, али сам решио да се јавим потекар и да јопе бидем од неке вајде. Стио сам, жими, да дам некије доприноса пројекту за који сам мислио да ће како је замишљен, бити збирка целокупног људског знања. Вође сам, међутим наишо на зидове сачињене од свакојакије људскије сујета, подупртије великом количином незнања, произвољности и предрасуда. Против такије случајева нисам стио да се борим, но сам мислио да би боље било да се повучем. Пробаћу јопе па докле ме воља буде држала. Прими пуно поздрава и потекар добродошо. (Шалу на страну, иначе се не служим овим дијалектом, али порука је упућена само теби, Ђорђу Божовићу и припадницима ужичке нације.) Petronije 08:47, 26. октобар 2006. (CEST)
