Fabaceae
Из пројекта Википедија
| Fabaceae, махунарке | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Цваст Fabaceae
|
||||||||||
| Таксономија | ||||||||||
|
||||||||||
|
|
||||||||||
| Caesalpinioideae Mimosoideae Faboideae |
||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||
|
|
Фамилија бобова (Fabaceae или Leguminosae) је космополитска биљна фамилија, коју чини око 730 родова са 19500 врста. Биљке ове фамилије најчешће зовемо махунаркама (због карактеристичног плода махуне) или лептирњачама (због изгледа цвета). У ову фамилију спада велики број економски важних биљака - пасуљ, грашак, соја, боб, кикирики, сочиво, багрем, рогач; као и поједине украсне - акација, мимоза, албиција... Fabaceae су зељасте или дрвенасте, једногодишње или вишегодишње биљке, често са сложеним листовима, појединачним цветовима или цвастима.
[уреди] Цвет
Морфологија цвета се разликује међу традиционално прихваћеним потфамилијама. Код већине биљака ове фамилије (и скоро свих из потфамилије Faboideae) цвет поседује 5 чашичних и 5 круничних листића. Најизраженији део цвета код Mimosoideae су прашници (нпр. цветови акација и албиције), код неких Caesalpinioideae се срећу правилни актиноморфни цветови, код осталих и код Faboideae цветови имају посебну зигоморфну грађу. Код њих, један слободни крунични листић (заставица) је већи и шири од осталих и наткриљује их чинећи горњи део цвета. Два бочна (средња) већином имају дугачак нокатац и називају се „крила", док су два доња крунична листића у вршном делу срасли у чунић, у коме се налазе прашници и тучак (видети на приложеном цртежу и сликама). Код неких врста (нпр. Amorpha sp.) цвету недостају крила и чунић. У типичном цвету потфамилије Faboideae постоји 10 прашника, који су различито срасли (најчешће су срасли сви - монаделфија, или је један горњи прашник слободан - диаделфија), или су, веома ретко, слободни (као код рода Sophora). Дешава се да се у цвету нађе 9 прашника услед закржљавања слободног прашника, или само 5.
[уреди] Галерија
| потфам. Mimosoideae | |||
 албиција, ђулибришин |
 акација, „мимоза" |
||
| потфам. Caesalpinioideae | |||
 јудино дрво |
 Caesalpinia |
||
| потфам. Faboideae | |||
 грахор |
 Glicynia (Wisteria) |
||
[уреди] Систематика и филогенија
Fabaceae су монофилетска група биљака које карактерише низ заједничких особина: лектини су присутни у већој количини у семенима; плодник је натцветан, изграђен од једне карпеле са серијатним семеним замецима; плод је код већине махуна; ген rpl22 одсуствује из хлоропластног генома.
Претпоставља се да је предачка група свих Fabaceae започела своју диверзификацију пре око 60 милиона година, а да су се главне групе одвојиле већ пре око 50 милиона год. Традиционално, фамилија је била дељена на три потфамилије (Caesalpinioideae, Mimosoideae, Faboideae) које у неким системима класификације имају статус фамилије у реду Fabales (Caesalpiniaceae, Mimosaceae и Fabaceae s.str., респективно). Групе Faboideae и Mimosoideae јесу монофилетске гране, али је грана Caesalpinioideae полифилетска и вероватно предачка. Молекуларнобиолошки, генетички и биохемијски подаци указују на постојање 4 групе унутар Fabaceae:
• Cercideae - дрвеће и лијане пантропског и умереног распрострањења, са простим листовима, без симбиозе са азотофиксирајућим бактеријама. Група је раније сматрана трибусом потфамилије Caesalpinioideae, обухвата десетак родова од којих су најпознатији јудино дрво (Cercis) и Bauhinia. Цветови јудиног дрвета само површно личе на цветове Faboideae.
• „Caesalpinioideae" - жбунови и дрвеће, често са ектотрофном микоризом, фиксација азота се дешава у неким родовима/врстама, морфологија цвета варира у групи. Групу чини око 160 родова од којих су најпознатији Gleditschia, Ceratonia (рогач), Cassia, Senna и Caesalpinia. Група садржи три трибуса: Caesalpinieae, Cassieae и Detarieae.
• Mimosoideae - жбунови и дрвеће (ретко лијане или зељасте биљке) тропске и суптропске климатске зоне; фиксација азота распрострањена; цветови су актиноморфни, тетрамерни, уочљиви по дугачким филаментима бројних прашника. Листови ових биљака су већином двоструко парно перасти. Групу чине 82 рода, од којих су најпознатији родови Mimosa, Acacia и Albizzia. Код нас постоји фестивал погрешно назван Фестивалом мимоза, јер су биљке чије се гранчице преносе тада уствари акација. Потфамилија је подељена на пет трибуса: Acacieae, Ingeae, Mimoseae, Mimozygantheae, и Parkieae.
• Faboideae - космополитска група од око 475 родова, са изразито зигоморфним и дорзовентралним цветовима налик лептиру, често скупљени у гроздасте или главичасте цвасти. У тропима преовладавају дрвенасти а у вантропским пределима зељасти облици. Листови су примарно сложени и непарно перасти, а код неких родова се јављају изведеније форме - прстасто сложени листови (Lupinus)или троделни (нпр. код детелине). Уместо терминалног листића налази се рашљика код неких родова. Економски значај ове групе је немерљиво велик - већина је способна за азотофиксацију те обогаћује земљиште азотом, њихове популације су често густе и бројне и стога играју велику улогу у екосистемима, представљају храну животињама и човеку. Још од млађег каменог доба у човековој исхрани се налазе боб, грашак, сочиво. Познати родови су Pisum (грашак), Lens (сочиво), Vicia (грахорица, боб), Phaseolus (пасуљ), Lathyrus (грахор), Glycine (Soya, соја), Arachis (кикирики), Robinia (багрем), Medicago (луцерка), Trifolium (детелина), Lotus (звездан), Wisteria (глицинија, украсни багрем), Glycyrrhiza (сладић), Ononis (зечји трн), Astragalus.
