Разговор са корисником:Asusnjar/Serbian Wikipedia's Challenges

Из пројекта Википедија

Ја бих поред "Ш" stavio "sh" (ASCI II), а поред "Ч" бих ставио "ch" (ASCI II) --Милан Тешовић 09:42, 10. март 2006. (CET)

[уреди] Милошеви коментари

• Да почнем од Милановог коментара... Уобичајено је писати управо онако како је Александар и написао: дакле, помоћу "ошишане латинице". Могло би се опционо додати да постоје и други начини писања (за ш постоје различита бележења: sh, w, sx, "s и сл.). --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Додао сам помен и тих чисто форе ради али исто тако рекао да се не треба заносити тиме. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Углавном, мислим да би чланак могао и одмах да иде на енглеску Википедију под називом који би могао да гласи отприлике "Serbian alphabets, dialects and Serbian Wikipedia" (или тако нешто; да не буде "Изазови српске Википедије", јер ми се наслов не чини довољно валидним за енглеску Википедију; друго је на Мети, где би могло и да остане тако). Такође, мислим да би оба чланци требало да се појаве и на једном и на другом месту и да почну засебно да живе. На енглеској Википедији би ствари везане за однос међу писмима и изговорима биле интересантније, на Мети би интересантнија била позиција српске Википедије. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Баци поглед на мој ранији одговор доле у посебној секцији. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Пробај само да преместиш хединг 1 у хединг 2. Такође, на енглеској Википедији треба прилагодити линкове са интервики на локалне. На Мети треба :en: пребацити у :w:en:. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Све сам наслове "померио" (смањио) за један ниво

• Постоје јуникод латиничке тастатуре на Гну-Линукс. Ево ти примера: LJ, Lj, lj, NJ, Nj, nj, DŽ, Dž, dž (на тастатури се налазе тамо где се налазе и ћирилички знакови). Ови знакови се тренутно не преводе на ћирилицу, мада је добро њих држати у бази и почети са њиховим коришћењем. Наравно, то није нешто претерано "стандардно", али свако ко користи Иксе има прилику да користи и ту тастатуру. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Одговорио сам ти доле. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Изменио сам латиничке примере... --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Видео сам, добро је, исправио сам само транслитерацију "лепљиво" у "љубовију" :) --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Треба напоменути да се наслови, начелно, на рачунарима пишу помоћу означавања, никако помоћу великих слова. Другим речима, ако хоћеш да направиш наслов који садржи само велика слова, написаћеш то нормално, али ћеш онда дати означавање које може бити нешто као "ALL CAPS". --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Одговорио сам ти доле. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Додај и да се СМС-ови пишу ошишаном латиницом, као и да је облик Dj био карактеристичан за гајевицу, а да је Đ додао Даничић. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Мислиш ли да је та историја битна странцима? Просто је битно шта нам треба, ја мислим. Ако ти је стало убаци ти то у чланак где мислиш да треба. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Треба назначити да су стандардна наречја само екавско и ијекавско, док икавско није. Преко тога, икавци су 99% Хрвати и Бошњаци. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Мислим да сам то од почетка назначио и објаснио, али сам свеједно дао пример јер је, просто, интересантан. Нисам улазио у штокавски/кајкавски/чакавски и остало - то је већ различито...

• Велико Д се не разликује (док се мало б разликује). Мало курзивно д које личи на латиничко г није препоручено ни код нас. Наравно, курзивна г, п и т се разликују. Иначе, што се диче Д, оно може да прати два типа (други тип, иначе, не постоји у ваљаном облику у стандардним фонтовима). (1) Први стил (праћење ћириличког слова П: К, Ж и У морају имати капљице, Л и Љ, поред тога што прате П морају имати и капљицу. (2) Други стил (праћење слова А, односно грчке велике ламбде): К, Ж, У немају капљице, већ су слова равна, Л, Љ и Д прате ламбду. Најприближнији овом стандарду је фонт Bookman Old Style, мада и он има неких проблема. Такође, постоје још неке мање значајне разлике између ова два типа. Дакле, ствар је у стилским разликама које су ваљане и у српском и у руском. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Мислим да сам то појаснио. Погледај текст. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• Напомени да се латиничко c уме читати и као К. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

То је тачно за неке друге језике али то није битно. Таквих примера има доста - рецимо узми слово j да ли је то ј, ж, х или нешто друго... --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

• ... Иначе, мораћу да наставим са проучавањем документа. Добар је и мислим да би требало да иде одмах на енглеску Википедију (заједно са везама са чланцима као што је српски језик и сл. (односно, на Мету са везама ка одговарајућим чланцима, које треба установити...). Касније ћу проучити детаљније остале делове, па ћу дати коментаре. --Милош Ранчић (разговор) 12:50, 10. март 2006. (CET)

Погледај мој ранији одговор доле. --Asusnjar 20:06, 10. март 2006. (CET)

---

Не слажем се са тобом Милоше. Мислим да је љепше и правилније sh и ch. Осим тога то ће странци и разумјети боље, јер ће прије свега умјети да изговоре. Осим тога овако ће се "ш" разликовати од "с", а "ч" од "ћ". Рецимо ми у СМС порукама Ц и Ћ пишемо исто, али Ч пишемо као ch.

Треба обратити пажњу и на то да се на енглеском Ч пише као Ch, а на њемачком ш=sch ч=tsch. --Милан Тешовић 13:05, 10. март 2006. (CET)

---

Одговори на брзину (тек се пробудих)

• Ставио сам чланак и на енглеску Википедију, исто као корисничку страну (за сада)
• Поменуо сам је на страни за разговор о Wikipedia Translation Project (линк је на дну чланка)
• Представљање ш, ч, ћ и ж латиничним диграфима је толико невероватно ретко (рецимо видим једнан кратак текст сваких три године) и притом се никада не ради о меродавним чланцима, него о порукама корисника. Странцима који не разумеју српски не помаже сређивање два слова, а неће им помоћи ни да изговоре због много осталих ствари. На енглеском ш није само sh (нпр. Sean), нити је ch ч - рецимо у Choir. И сама "ошишана латиница" како је зове Милош је погрешна и не треба је још помагати, али је бар честа.
• У вези места чланка: погледајте линк за проблем хебрејских самогласника на дну чланка. Они имају Вики чланак који описује њихове проблеме на енглеској Википедији. Можда ту негде и ми треба да поставимо овај.
• "Постоје јуникод латиничке тастатуре на Гну-Линукс".... Да, али се знакови генерално не виде на већини машина (знам ја за њих, и поменух их, али их ни ја не видим)
• Апсолутно се слажем за наслове и сва велика слова - зато сам у чланку и предложио да користимо систем безбедан за скраћенице и не бринемо о насловима.

--Asusnjar 14:19, 10. март 2006. (CET)

Ево, Милане, поменух и остале варијанте - али исто тако да их треба игнорисати. Нисам тамо ставио све разлоге али ево ти их овде:

1. Корисници који не знају да укључе нашу тастатуру и не знају ни за један од ових стандарда па куцају обичну "ошишану" латиницу.
2. Корисници који знају да укључе нашу тастатуру куцају наша слова
3. Ово је значајно само за претраживање, не и приказ, а нико не претражује по "алтернативним методама" јер ништа по томе не може ни да нађе чак и да уме (види ставке 1 и 2)
4. Већина тих система су изузетно штетни јер само уводе даље недоумице (нпр. да ли је "shodno" шодно?)
5. Ни један од њих није покривен стандардном декомпозицијом и еквиваленцијом у Unicode (типа Š = S + caron mark).

--Asusnjar 16:38, 10. март 2006. (CET)

... "Пробај само да преместиш хединг 1 у хединг 2" ... "померио" сам све наслове... --Asusnjar 16:56, 10. март 2006. (CET)

Средих шта сам могао по питању Д, Л и Љ. Мало курзивно д ја знам само онакво како је приказано (српска варијанта) и не мислим да је проблем сличан облик латиничном г. Слично важи и за остало - рецимо В/B, 3/3, Н/H, Р/P, С/C, У/Y, Х/X, Ш/W у различитим стиловима па то не смета - просто мораш да знаш шта читаш... сети се само ЦАПАЈЕБО.

--Asusnjar 17:17, 10. март 2006. (CET)