Људска комедија
Из пројекта Википедија
Људска комедија (La Comédie humaine) заједнички је назив за романе Онора де Балзака, међусобно повезане, у којима настоји да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. У предговору «Људске комедије» (објављен 1842. године) наглашава да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Предвидео је да «Људска комедија» садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе «Голицаве приче» ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године. У свом Каталогу дела која ће садржати «Људска комедија», Балзак предвиђа следећу поделу:
- Први део: Студије нарави, разврстане по темама у шест група:
- Призори из приватног живота (Чича Горио),
- Призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
- Призори из париског живота (Сјај и беда куртизана, Рођака Бета, Рођак Понс),
- Призори из политичког живота (Посланик из Арсија),
- Призори из војничког живота (Шуани),
- Призори из сеоског живота (Љиљан у долу).
- Други део: Филозофске студије – Шагринска кожа, Трагање за апсолутним.
- Трећи део: Аналитичке студије садрже само једно дело које није роман већ оглед «Физиологија брака»
